Додик: Пребиловци - херцеговачко село које живи, иако су му џелати намијенили затирање и брисање са лица земље

Поводом обиљежавања 85 година од усташког злочина над Србима у Пребиловцима код Чапљине, које ће бити одржано у наредна два дана, Додик је изјавио за Срну да су усташе, под командом Ивана Јовановића званог Црни, починиле невиђени масакр у Пребиловцима између 6. и 11. августа 1941. године над 826 људи српске националности, углавном жена, дјеце и стараца, од укупно њих 994 колико је тада живјело у том херцеговачком селу.

Он је указао да су у овом страшном покољу разуларених усташа угашена 54 српска огњишта, 54 домаћинства која су вијековима ту била, преноси Срна.

- Усташе су по уласку у село отпочеле са претресањем кућа, одвођењем становништва, силовањем жена, дјевојака, дјевојчица и пљачком. Усташке оргије садизма и бестијалности над незаштићеним женама, а нарочито над дјевојчицама од 12 до 15 година трајала су неколико часова - нагласио је Додик.

Он је подсјетио да је једина особа која се спасила и преживјела покољ била Мара Булут, која је својевремено свједочила да су усташе вадиле бебе из колијевки и разбијале дјечије главе о зид пред очима мајки.

О каквој бестијалности и покољу је ријеч, каже Додик, говори и чињеница да је прво дијете у Пребиловцима стасало за школу тек 1956. године, а први младић, регрут отишао је на одслужење војног рока 1967. године.

- Тешко је пронаћи ријечи које могу описати размјере овог српског страдања над којима су се згражавали чак и генерали Бенита Мусолинија, којем је један од његових генерала Алесандро Лузана послао извјештај у којем је навео да је учитељица Стана Арнаутовић силована пред њеним ђацима, да су биле силоване чак и дјевојчице од осам, 12, 15 година, те да су Херцеговина, Босна, Лика, Далмација пуне таквих српских села као што су Пребиловци - подсјетио је Додик.

Он је рекао да Пребиловци нису само мјесто српског страдања, већ примјер бездна до којег човјек може да падне када мржња надвлада људскост и емпатију.

​- Када данас изговоримо ријеч Пребиловци све нас асоцира на херцеговачке јаме пуне тијела недужних Срба чију крв није више могла ни земља да прими па је данима вода на изворима била црвена. Али, оно што мрачни умови усташа Ивана Јовановића Црног никада нису могли и неће разумјети јесте природа херцеговачког Србина, његов инат, понос и достојанство и зато онај који не разумије шта су Пребиловци, шта је Херцеговина и шта су Херцеговци, он не разумије ни шта је и какав је српски народ - пун поноса, ината и достојанства да је спреман из пепела да васкрсне - истакао је Додик.

Он је навео да су 4. августа 1991. године у Спомен-костурницу сахрањени посмртни остаци 4.000 Срба из Херцеговине, жртава усташког геноцида у Другом свјетском рату, међу којима су и страдалници из Пребиловаца, али, додао је, и мртви су им сметали па су потомци убица у јуну 1992. минирали Спомен-костурницу.

- По повратку Срба у Пребиловце, након 2000. године, остаци костију пребиловачких новомученика су сакупљени и сахрањени у крипти Храма Васкрсења Христовог који је урађен по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму, која је симбол Васкрсења и симбол живота - истакао је Додик, захваљујући чијој помоћи и подршци, између осталих, је и изграђен овај храм.

Он је нагласио да је из разнијетих и поломљених костију и срушених зидова Спомен-костурнице изникао Храм Васкрсења Христовог, који стоји као споменик побједи живота над смрћу и побједи Пребиловчана над усташким злом.

​- Посјетити Пребиловце данас значи отићи на мјесто гдје је смрт изгубила, а живот васкрсао. Сваки камен у том селу опомиње нас да морамо бити чврсти и јаки као херцеговачки крш и да никада не смијемо заборавити ово светилиште, јер заборав убија по други пут.

​Наша је патриотска дужност да нам Пребиловци буду и завјет, и опомена, и понос и да дјецу учимо о светим мученицима пребиловачким, јер док год у нама живи сјећање на њих, нико нас не може избрисати. Примјер је ово мало, али велико село које су хтјели да избришу са лица земље, а оно је постало наша свијетла и света тачка - рекао је Додик.

Он је нагласио да сјећање није освета, већ дуг према прецима који нису имали прилику да остаре, да одгајају дјецу, да сањају будућност, али и дуг према историји, која нас учи да заборав отвара врата понављању злочина.

- Данас имамо своју републику - Републику Српску, јаке и стабилне институције које су гарант нашег постојања и нашег опстанка, гдје смо своји на своме и тако ће остати. Само јединствено, храбро и са јасним политикама можемо сачувати Српску, а тиме и своју садашњост и будућност - поручио је Додик.