Систем, познат као ЦЛ1, представљен је на MWC 2025 у Барселони и истражују се његове потенцијалне примјене у вјештачкој интелигенцији и машинском учењу.

ЦЛ1 се састоји од силицијумског чипа, на чијој површини су људски неурони узгојени у лабораторији. Ови неурони су способни да реагују на електричне сигнале, формирајући мреже које обрађују информације слично као биолошки мозак.

Систем је дизајниран да омогући двосмјерну комуникацију, гдје електрични импулси стимулишу неуроне, а њихови одговори се снимају и анализирају. Да би одржао неуроне, ЦЛ1 је опремљен системом за одржавање живота који регулише температуру, размјену гасова и друге неопходне услове.

Значајан аспект ЦЛ1 је његова способност учења и прилагођавања задацима. Претходна истраживања су показала да системи засновани на неуронима могу бити обучени да обављају основне функције, као што је играње једноставних видео-игара.

Cortical Labs каже да ће први овакви рачунари бити доступни за испоруку купцима у јуну, и сваки ће коштати око 35.000 долара.

Употреба људских неурона у рачунарству поставља питања о будућности развоја вјештачке интелигенције. Биолошки рачунари као што је ЦЛ1 могли би да пруже предности у односу на конвенционалне АИ моделе, посебно у погледу ефикасности учења и потрошње енергије, а прилагодљивост неурона могла би довести до побољшања у роботици, аутоматизацији и сложеној анализи података.

Међутим, скалабилност ове технологије остаје неизвјесна. Производња и одржавање система заснованих на неуронима знатно је сложеније од производње традиционалних процесора, а обезбјеђивање дугорочне стабилности представља додатне изазове.

Ту су, наравно, и етички проблеми који произилазе из употребе можданих ћелија. Док су неурони који се користе у ЦЛ1 узгојени у лабораторији и немају свијест, даљи напредак у овој области може захтјевати смјернице за рјешавање моралних и регулаторних питања, нарочито с о бзиром на то да је све тања граница између човјека и машине.

Пратите нас и путем Вибера