Врста из ноћних мора – гљивица која претвара пауке у зомбије - пронађена је у барутани у Сјеверној Ирској. Открио ју је и класификовао тим научника који је предводио др Хари Еванс из организације ЦАБ, а названа је по легендарном британском водитељу и природњаку сер Дејвиду Атенбороу.
Гљивица је примијећена прво на једном примјерку паука Metellina merianae, пронађеном на плафону барутане, а затим и на јединки врсте Мета менарди, саопштио је ЦАБИ. Након тога, спелеолози су помогли у откривању гљивице у пећинама, а након додатних анализа нова врста названа је – Gibellula attenboroughii.
Током испитивања, откривено је да су сви пауци, иако припадници врста које се скривају у пећинама и имају јазбине испод камења, заражени стизали до плафона или зидова. Ови пауци, који се по природи скривају на мрачна мјеста, када их гљивица нападне напуштају своје јазбине и мреже и одлазе да угину на изложеним мјестима. То је, наводи се, понашање слично понашању мрава у бразилским шумама које напада гљивица Ophiocordyceps.
Откако су први пут откривене гљивице које претварају животиње у зомбије то је инспирисало неколико књига, видео-игрица и ТВ серија попут „The Last of Us“.
Еванс је за LiveScience рекао да је процес инфекције овом гљивицом сложен и да је G. attenboroughii еволуирала заједно са пећинским пауцима. Како је објаснио, споре продиру у паука и инфицирају његов homocoel, шупљину у којој се налази еквивалент крви бескичмењака. Након што паук напусти јазбину, гљивица производи токсин који убија домаћина, а онда користи антибиотике да мумифицира леш. Гљивица узима све нутријенте из тијела паука, па расте и избацује дуге структуре које служе за избацивање и ширење спора.
- Ова гљивица је прави медицински ковчег с благом. А постоји још много гљивица које ћемо тек открити. Царство гљивица можда има 10, 20 милиона врста, али је само 1 одсто њих до сада описан – рекао је Еванс.
Студија о новој врсти гљивица објављена је у журналу Fungal Systematics and Evolution.
Када је ријеч о Девиду Атенбороу, у његову част досад је названо више од 50 различитих врста и то од биљака, преко плезиосауруса и риба до птица и гуштера.
(Телеграф)