Познато је да, без обзира на огромна растојања у свемиру, међу небеским тијелима долази до судара, било да су у питању звијезде, планете или далеко мања небеска тијела попут планетоида и астероида.
Мјесец тако настао
Сматра се да је наш Мјесец настао као посљедица једног таквог судара током раног формирања Сунчевог система, када је било много више оваквих колизија.
До сада смо имали само теорије и на њима базиране моделе судара планета, а сада имамо и визуелну потврду таквог догађаја, пише "Extreme Tech".
Све је почело када је астроном аматер случајно уочио овај догађај и подијелио га преко друштвених мрежа. Он је гледао у иначе ни по чему значајну звијезду 2MASS Ј08152329-3859234, удаљену 1.800 свјетлосних година од нас. Након овог догађаја, како је ова звијезда постала посебна, прекрштена је у ASASSN-21qj. Истраживачи са Лејден и Бристолског универзитета су на друштвеним мрежама подијелили оптичке и фотометријске податке ове звијезде. Оштрооки аматер астроном је потом посматрајући звијезду уочио аномалије у свјетлости, као и неуобичајено инфрацрвено усијање, наводе извори са Бристолског универзитета. Ово је неочекивано покренуло двогодишње истраживање.
Рад објављен у часопису Натуре објашњава зашто је код звијезде налик Сунцу дошло до повећања у интензитету свјетлости. Наиме, према неколицини америчких астрономских лабораторија двије планете које су орбитирале око звијезде ASASSN-21qj су испале из својих орбита и судариле су се. Ове планете окарактеризиране као „суперземље“ или „мини Нептуни“ биле су довољно велике да је њихов судар произвео врели и дугоприсутни остатак инфрацрвеног зрачења.
Ротација облака
Због тога што се судар догодио релативно близу саме звијезде, на раздаљини од 2 до 16 астрономских јединица (астрономска јединица, АУ, даљина је између Сунца и Земље), овај остатак инфрацрвеног зрачења је изгледао као да је сама звијезда повећала јачину своје свјетлости.
Након иницијалног повећања луминисценције астрономи су посматрали пригушивање свјетлости звијезде изазвано остацима судара планета, плиновима, комадима планета и прашином који су формирали врели џиновски облак облика диска с рупом у средини испред ASASSN-21qj. Овај облак је изазвао помрачење од 95 одсто које је трајало око 900 дана. На основу тога истраживачи сматрају да ротација облака око звијезде исто толико траје. Астрономи планирају да наставе осматрање облака иако судари а другим остацима могу изазвати постепено распршивање облака, а можда и формирање нове планете од остатака судара.
Још нису јасне околности које су довеле до судара. Најлогичније објашњење је пролазак неког другог небеског тијела велике масе у близини. Оваква небеска тијела могу изазвати исклизнуће планета из својих орбита и потенцијалне сударе.
Даљња испитивања
Ово потпуно изненадно посматрање судара планета ће свакако утјецати на даљња испитивања и на повећан фокус на звијезде за које знамо да имају планете и на орбите ових планета јер никада се не зна када ћемо уочити неку нову појаву у бескрајном свемиру, пише Телеграф.
