У петак, 3. јануара, ће на сјеверној Земљиној хемисфери бити врхунац метеорске кише Квадрантида, прве која ће моћи да се посматра у новој 2025. години, а трајаће до 16. јануара.
Већина метеорских киша је добила назив по сазвјежђима одакле потичу, али у овом случају није тако.
Један француски астроном је 1795. године прогласио за сазвјежђе Квадранс Муралис, у близини сазвјежђа Велики Медвјед, одакле стиже метеорска киша Квадрантида, али је 1922. године Међународни астрономски савез одлучио да то ипак није сазвјежђе, те је оно скинуто с листе признатих сажвјежђа, саопштила је америчка свемирска агенција НАСА.
Тако Квадрантидиде, редовна прва годишња метеорска киша не потиче из сазвјежђа, него с једне мале планете повезане с кометом коју су Кинези открили прије 500 година у сазвјежђу Волара, видљивом из сјеверне хемисфере Земље.
Ови метеори обично немају дуге репове, али главе могу изгледати као свијетле ватрене лопте. На врхунцу ројења могло би бити забиљежено чак 120 метеора на сат, према НАСА.
Док Земља кружи око Сунца, неколико пута годишње пролази кроз крхотине које су оставиле пролазне комете, а понеке и астероиди. Извор Квадрантида су остаци мале планете 2003 ЕХ1.
Када ове свемирски објекти који се брзо крећу уђу у Земљину атмосферу, крхотине наилазе на отпор ваздуха, постају вреле и сагоријевајући остављајући траг на ноћном небу.
Најбоље вријеме за гледање кише метеора за шта није потребна опрема је рано пред свитање, када је Мјесец ниско на небу. Извори свјетлости као што је пун Мјесец или вјештачка свјетлост су главне препреке за јасан поглед на метеоре.
Наредна киша метеора, Лириди, достићи ће врхунац средином априла.
