Ако се ова необјашњива аномалија не смири до августа, онда ћемо бити на непознатој територији - упозорава Гавин Шмит, климатолог из НАСА.
Прошле године Земља се загријала за око 0,2 степена Целзијуса више него што су климатски модели предвиђали. Иако то можда не изгледа много, када узмете у обзир да је то мјера на читавој планети, то је поприлична топлота.
"Ниједна година није збунила предиктивне способности научника за климу више од 2023. године“, пише климатолог из НАСА Гавин Шмит у чланку за "Нејчур", а преноси "Сајенс Алерт".
"Температурна аномалија из 2023. дошла је из ведра неба, откривајући невиђен јаз у знању, можда први пут од прије око 40 година, када су сателитски подаци почели да нуде моделарима поглед на Земљин климатски систем у реалном времену", додао је.
Шмит упозорава да ако се ова необјашњива аномалија не смири до августа, у складу са претходним Ел Нињо флуктуацијама, онда ћемо бити на непознатој територији.
Постављено је неколико теорија за вишак топлоте која премашује оно што се очекује од Ел Ниња и стопе повећања ЦО2. То укључује смањење аеросола за површинско хлађење након промјена регулативе 2020. године; повећање водене паре која задржава топлоту од ерупције Хунга Тонга-Хунга Ха’апаи 2022; и активност у тренутном соларном циклусу која шаље више топлоте у нашем правцу.
Али чак и комбиновано, све ово не објашњава уочену додатну топлоту, тврди Шмит.
Забрињавајуће је да нам недостаје критичан фактор у нашем разумијевању климатских система на Земљи, што би објаснило убрзану стопу загријавања, као што је потенцијална погрешна калибрација у датуму почетка утицаја човјечанства на климу – то би објаснило зашто нас екстремне климатске посљедице, укључујући смртоносне поплаве, пожаре и олује, већ тако снажно и брзо ударају.
"То би могло да имплицира да планета која се загријава већ суштински мијења начин на који климатски систем функционише, много раније него што су научници очекивали“, објашњава Шмит.
Ипак, изненадни скок врућине и даље може бити краткорочна аномалија или ‘слабост’ у подацима, признаје Шмит.
"Постоји ризик од мијешања краткорочне климатске варијабилности са дугорочним промјенама“, каже Зејке Хаусфадер, научник за климу са Берклија у анализи за "Карбон Бриф".
Међутим, примјећује да постоје неки рани знаци да ово може бити више од привремене аномалије, укључујући убрзано загревање забиљежено у топлоти океана и сателитска мјерења Земљине енергетске неравнотеже.
Такође нема знакова да ово оштро повећање климатских индикатора мијења курс. Управо смо достигли десети узастопни мјесец рекордне глобалне топлоте, са 12 мјесеци изнад поставки Паришког споразума о одржавању просјечне глобалне температуре испод 1,5 степени Целзијуса загријавања.
Док истраживачи испитују и расправљају о бројевима, ми доживљавамо и свједочимо врло стварним посљедицама вишка топлоте свуда око нас.
Три четвртине највећег система коралних гребена на свијету, Великог коралног гребена у Аустралији, тренутно пати од високог до екстремног нивоа угрожености. Животиње масовно умиру, а милиони људи у Африци гладују због климатских промјена.
Ово је само почетак. Нека мјеста већ осјећају топлоту много више од других.
Иако је важно разрадити ове потенцијално велике неизвјесности у моделирању климе, већи приоритет је остваривање значајног напретка ка заустављању емисија гасова стаклене баште које покрећу највећи дио глобалног загријавања.
