Српски научник оставио је неизбрисив траг у историји...
Славни српски научник Никола Тесла, само је једном био у Београду, и то 1. јуна, који ће бити запамћен као дан када је, на позив Ђорђа Станојевића, ректора Београдског универзитета, стигао у престоницу Србије.
Једини боравак Николе Тесле у Београду био је од 1. до 3. јуна 1892. године. Дошао је на позив Ђорђа Станојевића у Београд. Сљедећег дана је примљен у аудијенцију код краља Александра Обреновића и том приликом је одликован орденом Светог Саве. Потом је Тесла одржао чувени поздравни говор у данашњој згради ректората, студентима и професорима београдске Велике школе.
Боравећи у Београду Тесла је на предавањима и у различитим сусретима занесено говорио о свом раду, а резултат је било пет-шест електрана, подизаних од 1901. године, централа на Ђетињи, код Ужица, првенац наше електрификације, потом она код Гамзиграда, које и дан-данас раде. Европа се у то доба гасификовала, а Београд је заслугом Тесле засвијетлио.
- Ја сам, као што видите и чујете остао Србин и преко мора, гдје се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свијету" - почетак је Теслиног говора, у великој сали Велике школе.
- Ја осјећам много више него што могу да кажем. Стога Вас молим да јачину мојих осјећања не мјерите по слабости мојих ријечи. Истргнут сам из послова да амо дођем и још не могу да се ослободим мисли и идеја, које ме ево и овде прате. У мени има нешто, што може бити и обмана, као што чешће бива код младих, одушевљених људи, али ако будем сретан да остварим бар неке од мојих идеала – то ће бити доброчинство за цијело човечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та: да је то дјело једног Србина. Живело Српство!
Ово је изговорио Никола Тесла, када је изашао из вагона брзог воза на београдској жељезничкој станици, пред више хиљада раздраганих сународника, баш тог 1. јуна.
Теслин боравак у Београду је оставио дубоког трага, међутим, иако је 12. септембра добио признање енглеског удружења инжењера и научника, убрзо и почасну титулу доктора "Универзитета Колумбија", крајем 1892. године није прошао на избору за редовног члана Српске краљевске академије. За дописног члана изабран је 1894. а за редовног 1937. године.
