Сретен Вујковић, књижевник, есејиста и пјесник, преминуо је у Бањалуци након кратке и тешке болести у 82. години.
Вујковић је био први директор Републичког педагошког завода Републике Српске, дугогодишњи предсједник Удружења књижевника Републике Српске, те добитник Кочићеве награде 1998. године.
Он је био иницијатор и оснивач Ђурђевданског дјечјег фестивала, а имао је заслуга за увођење вјеронауке као предмета у основним школама бањалучке регије.
Сретен Вујковић је рођен 13. фебруара 1942. године у Марићкој код Приједора. Учитељску школу завршио је у Бањалуци, а након тога дипломирао је на Филозофском факултету у Загребу 1973. године.
По завршеним студијима радио је као средњошколски професор српског језика и књижевности у Грачаници код Добоја и Пољопривредној школи у Бањалуци.
Сретен Вујковић објавио је више од двадесет књига поезије, међу којима се издвајају "Сан о срећи", "Варљиво време" и "Бањалучке песме".
Добитник је бројних награда и признања за свој рад међу којима се издвајају златна значка Културно-просвјетне заједнице Србије, књижевна награда "Петар Кочић" за књигу "Сан о срећи", награда за књижевну критику "Змајевих дјечијих игара", награда за сонетни вијенац "Ратковићевих сусрета", те награда за сонетни вијенац "Зов Петра Кочића".
Сахрана Сретена Вујковића биће обављена сутра у 13.00 часова на градском гробљу Побрђе.
