Једну од најпознатијих слика у историји српске умјетности и културе "Косовку дјевојку", насликао је чувени сликар Урош Предић (1857–1953). Поријеклом је био из Орловата, а школовао се на Ликовној академији у Бечу.
Стваралаштво Уроша Предића обиљежили су бројни портрети, дјела историјске тематике, призори из свакодневног живота Банаћана, као и црквено сликарство.
Како је настала слика "Косовка дјевојка"?
Слику Косовка дјевојка поручило је Коло српских сестара, женско друштво основано 1903. године у Београду, које се бавило хуманитарним радом.
Чланице друштва су биле веома активне током Балканских и Првог свјетског рата као добровољне болничарке које су пружале помоћ и његу рањеним борцима.
Настала је на основу цртежа из 1914. године, а као инспирација за слику Урошу Предићу послужила је народна пјесма Косовка дјевојка, коју је сматрао једном од најљепших у историји српске књижевности.
Предић је насликао идеализовани приказ епске јунакиње, Косовке дјевојке, која "вида ране смртно погођеном Орловићу Павлу". Она је представљена као невјеста Топлице Милана, чија је супруга требало да постане након његовог повратка из боја.
Међутим, пошто је јунак изгубио живот у борби, Косовка дјевојка је постала ожалошћена вјереница, која након битке, лута бојним пољем у потрази за вјереником, његује и окрепљује преживјеле.
С обзиром да је настала у вријеме Првог свјетског рата, слика се може се тумачити као универзална сцена страдања у ратно вријеме, а Косовка дјевојка као прва болничарка.
На тај начин, Предић је насликао општељудску трагедију која прати све велике ратне сукобе, а у ликовима Косовке дјевојке и Орловића Павла приказао је српски народ и његове патње у рату.
Ко је била Косовка дјевојка?
Да би створио ову композицију, сликар је имао модел, ”праву” Косовку дјевојку, која му је позирала за ову чувену слику.
Према писању Википедије, чувену Српкињу овјековјечила је Лепосава Станковић, јединица рођена 29. децембра 1899. године у Београду. Поред њене црне косе, јаких и изражених црта лица и крупних очију, како биљежи Сербиан Тајмс, Лепосава је наводно са Косовком дјевојком дијелила и сличан темперамент, јак карактер и чврсту вољу.
О њој се исто веома мало зна. Ова Београђанка је ишла у Трговачку школу, у којој је брат Уроша Предића тада био директор. А како их је Предић сликао засебно, наводно се никада није срела са човјеком који је био модел за лик витеза Павла
Лепосава је чувала репродукцију Предићеве слике у стану, о њој се није знало ништа годинама све док Политика није 3. марта 1995. године пренијела кратку вијест под насловом “Умрла 'Косовка дјевојка'”.
"У Београду је, сасвим тихо, 2. марта изјутра, у 96. години умрла Лепосава Лулик, рођена Станковић, заувијек овјековјечена на чувеном платну Уроша Предића 'Косовка дјевојка'” - писало је.
Вриједно дјело
Од почетка јуна 2020. године ово ремек-дјело које представља национално благо вриједно пола милиона евра, изложено је у Скупштини града Београда.
Слика је убрзо након настанка стекла велику популарност и била штампана на разгледницама које су продаване у хуманитарне сврхе. Откупљена је од књижарског предузећа "Полет" 1940. године и од тада се чува у Музеју града Београд.
(Фото: Музеј града Београда)
