Преминуо Мишо Ковач

Ковач је преминуо око 15.30 часова, а прије смрти изразио је жељу да буде сахрањен у Загребу.

Један од најпопуларнијих пјевача на простору бивше Југославије током вишедеценијске каријере продао је више од 20 милиона плоча, оставивши иза себе бројне хитове који се слушају генерацијама.

Од Шибеника до музичке славе

Мишо Ковач рођен је 16. јула 1941. године у Шибенику, у вријеме италијанске окупације. Одрастао је у улици из које су потекла још два велика музичка имена, Вице Вуков и Арсен Дедић, са којим је много година касније снимио дует „Ми смо лишће с исте гране“.

За музику се заинтересовао са 16 година, након што је чуо наступ шибенског пјевача Љубе Лучева. Завршио је средњу индустријску школу за тапетара, али је умјесто тог занимања изабрао пјевање.

Први значајнији успјех остварио је 1961. године, када је са Мирком Вукшићем подијелио прво мјесто на такмичењу „Први глас Шибеника“. Као награду изабрао је сингл Елвиса Прислија, који ће касније постати један од његових највећих музичких узора.

Након служења војног рока у Београду преселио се у Загреб, гдје је започео професионалну каријеру.

На такмичењу у Карловцу извео је пјесму Реја Чарлса „Не могу да престанем да те волим“ (I Can't Stop Loving You), чиме је привукао пажњу музичких продуцената.

Први незванични наступ имао је у јесен 1964. године у загребачкој Градској кавани, а исте године потписао је уговор са Југотоном. Његова прва плоча била је обрада Чарлсове пјесме под називом „Не могу престати да те волим“.

Већ наредне године наступио је на Мелодијама Јадрана, док му је велики успјех донијела пјесма „Више се нећеш вратити“ из 1969. године, коју је компоновао тада млади Ђорђе Новковић.

Тај сингл продат је у готово 190.000 примјерака и био је друга најпродаванија Југотонова плоча те године. Ковач је 1969. постао најпродаванији пјевач ове издавачке куће, са пет плоча продатих у више од 250.000 примјерака.

Сарадња са Новковићем трајала је све до композиторове смрти 2007. године.

Хитови који су обиљежили генерације

Побједа на Сплитском фестивалу 1971. године, са пјесмом „Проплакат ће зора“, учврстила је његов статус најпопуларнијег пјевача у Југославији.

Исте године доживио је тешку саобраћајну несрећу код Задра, у којој је замало изгубио живот. Након несреће пустио је бркове како би прикрио ожиљак изнад горње усне, не слутећи да ће управо они постати његов заштитни знак.

Сцена

Познати хрватски пјевач покушао да се убије: Био сам полумртав

Годину дана касније, 1972, отпутовао је у Њујорк, гдје је у Медисон сквер гардену присуствовао концерту Елвиса Прислија.

Посебан утисак на њега оставило је извођење пјесме „Мој пут“ (My Way). Много година касније, у разговору са Александром Станковићем, присјетио се тог тренутка ријечима да се тада „пјесма спојила с небом“.

Услиједиле су двије деценије великих успјеха и хитова међу којима су „Други јој расплиће косу, а ја је волим“, „Остала си увијек иста“, „Ако ме оставиш“, „Сутра ми суде“, „Одавно више не плачем због тебе“ и „Ти си пјесма моје душе“.

Пет пута проглашаван је пјевачем године, док је 1989. добио и признање за личност године у Југославији.

Опробао се и на филму, па је 1972. године глумио уз Раду Шербеџију у остварењу „Послијеподне једног фазана“.

Породичне трагедије и најтежи период живота

Иза велике музичке каријере стајале су и бројне личне трагедије, а најтежи период за Ковача наступио је током деведесетих година.

Његов шеснаестогодишњи син Еди смртно је страдао 1992. године у Загребу, под околностима које никада нису до краја разјашњене.

Сцена

Болна исповијест бивше жене Мише Ковача о смрти сина: "Купио му је пиштољ, а онда је трагедија"

Након синове смрти, Ковач је одржао велики концерт под називом „Ноћ свијећа“ на сплитском Пољуду, пред око 50.000 људи.

По завршетку концерта саопштио је да више неће наступати, али је касније ипак одлучио да настави музичку каријеру.

Током исте деценије остао је и без мајке и млађег брата. Суочен са породичним губицима, годинама се борио са депресијом.

У јануару 1999. године у Загребу је покушао да изврши самоубиство, пуцавши себи у груди, али је преживио.

Упркос свему, успио је да се врати музици. Одржао је повратнички концерт у Дому спортова, снимио нове албуме и дуете са кћерком Иваном, а поново је побиједио и на Сплитском фестивалу.

Међу пјесмама из тог периода посебно се издваја „Далматино“.

За свој допринос музици 2012. године награђен је Порином за животно дјело.

Иза себе оставио милионе продатих плоча

Мишо Ковач женио се три пута. Прва супруга била му је Љубица Комадина, друга Анита Батурина, некадашња мис Југославије, са којом је добио сина Едија и кћерку Ивану, док је са трећом супругом Лидијом Пинтарић остао до краја живота.

Током каријере освојио је бројна музичка признања, а његове плоче достизале су сребрне, златне и дијамантске тираже.

Поред милиона продатих плоча и бројних фестивалских побједа, остаће упамћен и по посебном односу са публиком.

Његови концерти често су били обиљежени препознатљивом сценом у којој Ковач, са тамним наочарима, брковима и подигнутим рукама, спушта микрофон, док хиљаде људи у глас пјевају његове пјесме.