Црногорски књижевник и истакнути културни стваралац Радојица Бошковић преминуо је 20. марта и сахрањен јуче у кругу породице у Павиом Пољу гдје је и рођен 1947. године.
Гимназију је завршио у Бијелом Пољу, а Филолошки факултет у Београду.
Радио је као професор у бјелопољској гимназији "Милоје Добрашиновић", а пензију стекао као главни и одговорни уредник подгоричке Књижевне ревије.
Добитник је више струковних и друштвених признања, међу којима је и Тринаестојулска награда, али и награда "Ристо Ратковић", као и Орден са златним вијенцом, Награда "3. јануар", Повеља града Краљева.
За изузетан допринос у области културе добио је статус истакнутог културног ствараоца, који се додјељује умјетнику или стручњаку чије је дјело од изузетног значаја за културу Црне Горе.
Објавио је више књига пјесама међу којима су: "Глува кућа" (1970), "Тајно говорење" (1975), "Почетак заборава" (1978), "Они људи" (1985), "Овдје је све у реду" (1986), "Силазак на земљу" (1987), "Слијепац мост" (1990), "Бесједе у гори" (1992), "Живи креч" (1999), "Тресет" (2007), "Приближавање нули" (2013).
Аутор је и три књиге за дјецу, као и три драмска текста међу којима је и "Вражје вериге" који је 1972. године у режији Благоте Ераковића изведен у Црногорском народном позоришту.
Приређивач је и двије антологије "Савремена црногорска поезија" (1975) и "Савремена црногорска проза" (1995). Аутор је и књиге есеја "Од теме до теме".
