Отишао је један од највећих кантаутора са наших простора. Бора је отишао, пјесме су остале и живјеће. Тешко ће се налазити отпор у будућности да се Борини стихови не нађу у уџбеницима.
Колика је тежине у тим стиховима Ђорђевић је објашњавао у својој књизи ”Шта је песник хтео да каже”. Једну од позадина култних балада доносимо у овом тексту.
Бора Ђорђевић је своју славу стекао током осамдесетих меланхоличним баладама као што су “Два динара друже”, “Остани ђубре до краја” и многим другима, а можемо рећи да је врхунац његове каријере пјесма “Погледај дом свој анђеле” коју је одређена група људи предлагала и за химну Србије.
Иза његових пјесама не крије се само обичан посао музичара да
напише добру пјесму и од ње начини хит, Бора је у својим пјесмама препричавао и
свој живот.
Посебна је прича између пјесама "Ја сам још она иста
будала" и пјесме "Последња песма о теби". Може се рећи да је
ријеч о једној о најљепших љубавних прича, а ми вам преносимо текст аутора:
Никако нисам могао да се помирим са чињеницом да сам изгубио Б. Тога сам постао свестан тек после једног дугог разговора вођеног у њеном стану утроје. Бар сам тако мислио. Нисам имао појма да је Б. била трудна. И док смо нас двојица сиктали један на другог, Б. се по обичају правила луда и пила неке лекове за смирење и за срце. Није се мешала у сукоб двојице нарајцаних мужјака. На крају те мучне ситуације опет сам погрешио и први изгубио стрпљење.
– Чекам те у ,,Релију” (кафић близу њеног стана), чекаћу те пола сата, а ти сама одлучи с ким ћеш да будеш.
Наравно није је било следећих пола сата, ни сат, ни два, а ја сам седео у Релију и на папирној салвети написао песму:,”Ја сам још она иста будала.”
ЈА САМ ЈОШ ОНА ИСТА БУДАЛА
Ти си моја станица на путу,
један степеник до неба,
отров који итекако треба.
Ти си увек боља половина,
некад јагње, некад змија,
моја или било чија.
Ти си непредвидљива к’о ђаво,
и од гвожђа и од стакла,
део раја, део пакла.
Када те оставе сви швалери,
кад схватиш да си пала,
ископај негде број телефона,
ја сам још она иста будала.
Кад једног јутра скинеш шминку
и схватиш шта си другима дала,
прикупи храброст, дођи до мене,
ја сам још она иста будала.
Нисам остао иста будала. Када се Б. развела помислио сам да све може да буде исто као и пре. Отишао сам у Лондон, њој и њеној кћерки купио гомилу поклона и покушао да заборавим издају и да пређем преко свега. Али, без успеха. Има право народ кад прича да обновљена веза дође к’о подгрејана супа. Нестало је оне велике љубави и оног узбуђења и заноса, тако да то није дуго трајало.
Ипак, десило се нешто друго. Сећајући се лепих дана и целе приче ја сам годинама писао љубавне песме о Б. и за Б. Првих петнаестак година било је тешко да је заборавим, после ми је било мало лакше.
Питате се зашто сам у ово поглавље ставио и “Последњу песму о теби”, која је настала много година касније. Разлог је крајње једноставан. То је заиста била последња песма коју сам јој посветио. Повремено смо се сретали и пријатељски ћаскали. Случајно смо се срели баш када је ова песма требало да се сними, па сам јој одрецитова:
ПОСЛЕДЊА ПЕСМА О ТЕБИ
Крајем седамдесетих
двадесетог века,
било је у мени
нешто од човека
Ја сам давно мртав,
још од оног дана,
нас троје у соби
и моја сахрана.
И увек свечано обећам
а знам да лажем у себи,
да ћу престати да се сећам,
ово је последња песма о теби.
Ујед за душу,
у грлу кнедла,
једном заувек
збачен са седла.
Изгледа да сам
узалуд старио,
ништа од снова
нисам остварио,
И увек свечано обећам,
а знам да лажем у себи,
да ћу престати да се сећам,
ово је последња песма о теби.
Живим због других,
мени је свеједно,
после тебе потоп,
ништа није вредно.
Подмукло заболи
као кварни зуби,
истина је да се
само једном љуби
И увек свечано обећам,
а знам да лажем у себи,
да ћу престати да се сећам,
ово је последња песма о теби.
– Што ми то радиш? – питала је Б. кроз сузе, препознавајући се у песми (нарочито оно “Нас троје у соби”). Нисам желео да је повредим. Обоје смо имали своје животе, а оно је било само болно сећање на прошлост. То је била заиста последња песма коју сам јој посветио.
