У данашње вријеме, родитељи треба да буду прави педагози и психолози како би на прави начин приступили дјетету и извели га на прави пут. Пружање подршке и емоционалне стабилности у дјетињству, касније може бити од суштинске важности у одраслом добу.
Дјеца која не добију довољно емоционалне подршке, касније показују ових 12 особина.
1. Можда ће дијете имати ниско самопоштовање
Иако то нема неке везе са генетиком, човјеково самопоштовање, када одрасте, се у великој мјери развија у дјетињству кроз љубав и подршку људи око њих. Они који не добијају охрабрење или су емоционално злостављани, никада немају прилику да развију здраво самопоштовање. Резултат тога је да се често осјећају незаслужним за љубав и успјех.
2. Човјек се може плашити одбијања
Ове особе се могу борити са страхом од напуштања или одбацивања. Увијек очекују да ће их други изневјерити. Да би се заштитили, могу бити превише опрезни у односима и избјегавати емоционалну рањивост. То их спречава да формирају здраве односе.
3. Можда ће човјек имати потешкоћа у изражавању емоција
Људи уче да обрађују емоције скоро од тренутка када су рођени. Без одговарајуће подршке емоционално стабилних одраслих особа, они се боре да идентификују, управљају и изразе емоције. То често доводи до нездравог понашања попут емоционалног потискивања или испада које се боре да контролишу.
4. Можда ће тим људима требати екстерна валидација
Дјеца која добију позитивно поткрепљење развијају здрав осјећај унутрашње валидације. Не морају да траже одобрење да би им неко други рекао да су довољно добри. Умјесто тога, они могу да виде суштинску вриједност коју имају само гледајући унутра. Када то недостаје, особа може одрасти у потреби да другима редовно потврђују своју вриједност.
5. Можда ће особа имати потешкоћа да вјерује другима
Проблеми са повјерењем су чести код оних којима је недостајала емоционална подршка као дијете. Особа је рано научила да други могу бити непоуздани или окрутни. Можда им је тешко да успоставе блиске односе јер су превише сумњичави према другима.
6. Можда ће особа бити перфекциониста
Перфекционизам је, између осталог, нездрав механизам суочавања са осјећањем неадекватности. Особа развија подсвјесну потребу да буде савршена како би могла да „заради“ љубав и потврду коју није добила као дијете.
.webp)
7. Особа може бити онај који угађа другима
Људи који удовољавају људима дају приоритет потребама других у односу на своје да би добили одобрење или избјегли сукоб. Ови људи често потискују сопствене жеље како би учинили друге срећним. Чинећи то, понављају понашања која су научили у дјетињству, а при чему су чезнули да им родитељи кажу лијепе ствари или су се плашили посљедица ако не послушају.
8. Особа може постати анксиозна
Хронична анксиозност може бити узрокована недостатком емоционалне сигурности и стабилности у дјетињству. Особа која је стално преосјетљива или претјерано размишља, подстиче сопствену анксиозност јер покушава да уочи емоционалне пријетње прије него што се десе.
9. Особа се може плашити сукоба
Одрасли којима је недостајала емоционална подршка у дјетињству, могу да избјегну конфронтацију како би избјегли одбацивање. То значи да често неће изразити права осјећања или потребе у вези.
10. Можда буде имала проблем са везаношћу
Емоционално занемаривање може довести до анксиозних или избјегавајућих стилова везаности. Могу се држати других из страха од напуштања или одржавати емоционалну дистанцу како би се заштитили од повреде. Ове неприлагођене вјештине суочавања отежавају особи да формира или одржи здраве односе.
11. Особа може да има проблем у постављању граница
Дијете којем недостаје подршка може се борити да потврди своје потребе и постави здраве границе као одрасла особа. Често ће се осјећати кривим или ће јој бити непријатно због тога, као да представљају непријатност у вези. И пошто избјегавају сукобе, не бране своје границе.
12. Може да има тенденцију ка зависности
У неким случајевима, особа може да формира међузависне односе. Дјетињство лишено емоционалне подршке може довести до тога да одрасла особа претјерано поправља ствари одређујући своју сопствену вриједност на основу тога колико су неком другом потребни. Они могу постати штака на коју се неко други ослања.
