Познато да у српском народу важи традиција да сваки рођак има своје име, а оно што је посебно занимљиво јесте одакле они потичу и како су заправо, настали.
Иако се користе већ вијековима, за многе називе није познато како су настали.
Заова
Заова је мужевљева сестра, те за њу важи да због велике, понекад посесивне, љубави према брату смјешта његовој жени или супротно- жена смјешта заови, како не би дијелила мужевљеву љубав. Често се жена и заова не подносе, јер једна тежи да мушкарца одвоји од породице и створи нову- своју породицу, док друга тежи да брата задржи.
Сматра се да је ријеч заова кованица од: зла и ова.
Јетрве
Јетрва је назив за супруге два брата. Међу јетрвама увијек постоји такмичење која ће бити боља и која ће добити више наклоности мужевљеве породице.
Назив јетрва асоцира на ријеч јетра, јер је то жена која вам једе јетру и ствара велике муке.
Често се каже за двије сестре које нису у добрим односима: Свађате се као двије јетрве.
Свекрва
Свекрва је назив за мајку од мужа. Како од давнина постоји мишљење, свекрва и снаха су често у врло лошим односима. свекрва готово никада није задовољна избором супруге свог сина. Такође, за њу важи и то да се често мијеша у синовљев брак и ново домаћинство, те тако ствара раскол у браку.
Сматра се да је назив свекрва кованица настала од: за све крива.
Снаха
Мужевљева породица и рођаци супругу свог рођака називају снајом. Снаха је прилично стара ријеч у српском језику. Највјероватније потиче од индоевропског облика снусос, које означава неку врсту везивања, стварања нових породичних односа. Ту тврдњу може поткријепити и њемачка ријеч за узицу или врпцу – сцхнурс (шнур).
Зет
Женина породица и рођаци називају супруга своје рођаке зетом. У питању је старословенска ријеч, а према неким изворима је настала од ријечи генх (жен), која значи дати живот.
Стриц
Назив за очевог брата потиче од индоевропског назива за оца – пштруо. Од њега је направљена изведеница, коју бисмо могли да преведемо као “други отац”.
Свастика
Основа за назив женине сестре је у ријечи сваст. Етимолошки можемо доћи до ријечи свак, односно ријечи свој. Тако да би свастика била својита. Свастика је и симбол још из предхришћањске културе и означавао је срећу и благостање, па можда назив потиче и одатле, јер постоји српска пословица “Ко није пробао сваст, не зна шта је сласт”.
(Н портал)
