Додавање овог састојка у веш-машину учиниће да пешкири буду мекши

Временом постаје примјетно да пешкири који су били меки и пахуљасти, постану груби, тврди и непријатни на додир. Проблем није у лошем квалитету материјала или у томе да су пешкири дотрајали, већ у начину на који се перу и одржавају.

Занимљивости

Хаос на вјенчању: Младенци активирали димне бомбе и уништили древне зидине

Стручњаци упозоравају да је погрешно прање главни кривац за губитак мекоће у пешкирима. Најчешћа грешка је претјерано кориштење омекшивача. Иако га многи аутоматски додају како би одјећа и пешкири били мекши, код текстила израђеног од високоупијајућих влакана дешава се супротно.

Наиме, влакна упијају остатке омекшивача и детерџента који се тешко испирају и временом стварају слој који влакна чини крутим. Осим што такви пешкири губе на мекоћи, смањује им се и способност упијања, што је њихова основна функција.

Занимљивости

Најсрећнији дан за ваш знак у септембру: Спремите се за нешто чаробно

Други проблем је и тврда вода. У многим подручјима вода је препуна минерала и то понајвише калцијума и магнезија који се током прања вежу за влакна и додатно их стврдњавају. Резултат су пешкири који дјелују беживотно, а ни мирис након прања није увијек онакав какав бисте жељели. Када се томе дода неправилно сушење, добијате комбинацију због које пешкири престају бити меки и мирисни.

Ипак, постоји једноставно рјешење из кухиње, а то је лимунов сок као природан и лако доступан састојак, који пешкирима може вратити мекоћу и свјежину већ након једног прања. Тајна је у лимунској киселини, природној материји која разграђује наслаге детерџента, сапуна и минерала, истовремено уклањајући бактерије које се могу задржавати у влакнима. За разлику од комерцијалних средстава, лимун дјелује њежно, а уз то доноси и додатну предност да природно избјељује тканину.

Култура

Килијан Марфи прави једногодишњу паузу од глуме

Пешкире је потребно ставити у машину, али без мијешања с другим вешом, како би се добро опрали и испрали. У посуду у коју се иначе додаје омекшивач, сипа се око 125 милилитара свјежег лимуновог сока. Детерџент се користи уобичајено, али без додавања омекшивача. Препорука је и да се покрене врући програм прања јер топлота помаже у активирању лимунске киселине и појачава њено дјеловање.

Када завршите са прањем пешкире је најбоље осушити на отвореном. Сунчеви зраци у комбинацији с лимунском киселином додатно помажу у чишћењу и избјељивању влакана, па пешкири постају не само мекши већ и свјетлији. Ова метода је посебно погодна за бијеле и свијетле пешкире јер се код тамнијих пешкира препоручује да се умјесто лимуна користи сирће које ће уклонити наслаге, али без ризика за боју.

Сцена

Кристијан Голубовић и његова дјевојка имају нови разлог за славље

Предности оваквог начина одржавања су бројне, а прије свега ријеч је о природном, еколошки прихватљивом рјешењу које не захтијева куповину скупих хемикалија. Лимун је лако доступан, јефтин и не оставља трагове на тканини. Већ након једног прања пешкири постају осјетно мекши, свјежије миришу и изгледају као нови. Дугорочно, ова метода продужава и вијек трајања пешкира, јер уклања наслаге које би иначе ослабиле влакна и убрзале њихово трошење.

За максималан ефекат стручњаци препоручују да се лимун користи сезонски, посебно љети када су дани сунчани и суви. Сунчева свјетлост тада даје додатан ефекат избјељивања и дезинфекције, а пешкири се брже и равномјерније суше на отвореном. Редовним понављањем поступка пешкири остају мекани, чисти и дуготрајнији.