Много је недоумица око тога шта је права проја, а шта пројара или пројарица, и од чега се оне праве. У краљевачком крају знају све тајне о припреми овог старинског јела.
Засебно или са додацима, проја од бијелог кукурузног брашна, увијек је присутна на трпезама краљевачког краја. Пројино брашно, најбоље оно мљевено испод воденичког камена, главни је састојак овог специјалитета. Припрема проје, која је доспјела и на листу најбољих хљебова у свијету, је једноставна.
"Најпотребније, на првом мјесту, је једна добра куварица, добро пројино брашно мљевено на камену, обична вода и сода бикарбона. То је права проја, старинска“, каже Загорка Радојевић из Ратине.
Како би се очувала традиција, с љубављу, своје знање и искуство у припреми проје и старих јела, Загорка преноси на млађе генерације.
"Мени је најинтересантније како се прави та старинска проја и много су ми значајне те пите. Драго ми је што имам моју тетку да имам од кога да научим и поносна сам на њу. Наравно да ћу се потрудити да забиљежим и запамтим све те рецепте“, обећава Јелена Ђоковић из Ратине.
За добру проју брашно је најважније
Највише бијелог кукуруза се узгаја у овом дијелу Србије. Уједно, на овом подручју је и највећа потрошња пројиног брашна, које се још увијек меље у воденицама поточарама, јер домаћице кажу да је такво брашно и најбоље за припрему проје.
Од њега се припрема и качамак, као и проје са разним додацима.
"Пројарице се праве са сиром, кајмаком, неко прави са чварцима. То млађима да би им ето било лепше“, објашњава Загорка Радојевић.
