Обиљежје сваке славе су колач, свијећа и жито. Већа свијећа се бира за славски дан, пожељно је да је од природног воска, смјешта се у чирак или свијећњак. Може и да се украси, иконом свеца или тробојком, водећи, наравно, рачуна да је папир даље од пламена.
Када се свијећа ујутру упали, то чини домаћин крстећи се, молитвено помињући свеца ког слави, и поред ње се смјести преломљен славски колач, тад званично и почиње дан славе. Она се завршава управо гашењем свијеће. Како се славска свијећа гаси?
Свијећа цијели дан гори на славској трпези, она је симбол свјетлости науке Христове. Крајем славског дана, свијећу гаси домаћин.
Он се прекрсти, узме чашу са вином, из ње захвати једну кашичицу вина и њу излије уз фитиљ свијеће која гори. Свијећа се одлаже поред иконе или другог мјеста у кући. Може да послужи приликом каснијих молитви.
