Како дани постају све дужи, а ваздух топлији, вријеме је кад почиње сјетва и садња љековитих биљака. Сјетва на медитеранском подручју је у правилу неких мјесец дана прије него у континенталном дијелу, али има и изузетака.
Рано прољеће је вријеме интензивног узгоја пресадница те саме припреме сјеменог материјала попут контејнера за узгој пресадница те супстрата. Иако је често у ово доба године лијепо вријеме, не треба превише журити са сјетвом након само неколико лијепих сунчаних топлих дана. Вријеме је још увијек промјењиво. Тако може пасти доста кише те створити покорицу и тако у комбинацији с хладним тлом знатно умањити клијавост посијаног сјемења.
Невен
Младе биљке невена (Calendula officinalis) нису осјетљиве на прољетне мразеве, па је сјетву могуће обавити што раније у прољеће, да би што прије могла почети берба цвијета. На тај начин се добија већи принос по јединици површине. Сије се директно, алатима за сјетву пшенице на међуредни размак 50 цм, у непрекидном низу, на дубину 3-4 цм. За 1 ха довољно је 5-6 кг сјемена. Могућ је и узгој невена из расада.
Милодух
У нашим климатским условима, због честих голомразица током марта, сигурнија је прољетна сјетва милодуха или изопа (Hyssopus officinalis). Милодух је добро посијати што раније у прољеће, никако послије 10. априла. При каснијој сјетви мало је вјероватно да ће једнолично ницати и постићи жељени склоп. Норма је сјетве 2,8-4,5 кг/ха сјемена, зависно од постотка клијавог сјемена. Међуредни је размак 50 цм док би у реду требао бити 120-150 биљака. Сјеме се сије на дубину 1-1,5 цм, никако дубље од 2 цм.
Коморач
Коморач (Foeniculum vulgare) се због продужене вегетације сије што раније у прољеће. Свако кашњење у сјетви готово смањује принос. Ако се посије током априла, плод обично не сазре прве јесени. Најбоље га је сијати на међуредни размак 50 цм и то 50 до 70 клијавих зрна на дужни метар, на дубину 2 до 2,5 цм за што је довољно 10-12 кг сјемена по хектару.
Љупчац
Љупчац (Levisticum officinale) преферира топао, полусјеновит положај те влажно тло богато храњивим материјама. Може се размножавати вегетативно – вријежама, што је врло скупо и не примјењује се у пракси и сјеменом односно сјетвом у клијалишта или директно. У отворена се клијалишта сије у ожујку, на размак од 24 цм. Саднице се прије пресађивања покосе на висини 5-7 цм, изваде из тла и посаде на размак између редова 50 цм и размак у реду 30-40 цм.
Коријандар
Размножавање коријандра (Coriandrum sativum) је искључиво сјеменом, а сјеме се сије директно на парцелу. На плоднијем је тлу потребно користити међуредни размак од 40 – 50 цм. Сјеме се сије на дубини од 3 цм. На нашим се просторима сјетва коријандра обавља почетком прољећа, односно од прве половине марта до краја априла. Најбоље је вријеме кад је тло загријано на 7-8 °Ц. Каснији термини нису препоручљиви због врло честих појава сушних раздобља током прољећа. Најчешће се употребљава међуредни размак од 40 цм те 70 биљака на 1 м2 приликом чега је потребно употријебити 20 кг/ха сјемена.
Кадуља и лаванда
Вријеме садње кадуље (Salvia officinalis) и лаванде (Lavandula angustifolia) азвиси од температуре и начина узгоја. Права се лаванда најчешће размножава садницама добивеним од сјемена, али може се размножавати и вегетативно, зеленим садницама и клоновима. Хибридна лаванда (Lavandula intermedia) размножава се само вегетативно јер је сјеме стерилно. Сјетва праве лаванде се обавља током зиме или у рано прољеће. При прољетној сјетви сјеме мора проћи јаровизацију (36 сати при -16 °Ц). Сјеме ниче врло споро и потпуно изникне почетком маја. Кад биљке обликују 4-5 правих листова, пикирају се у отворене лијехе на размак 35×5 цм и ондје оставе до јесени уз редовно залијевање.
Директна сјетва кадуље се обавља током марта до априла, док се сјеме за пресаднице сије тијеком марта. Зреле пресаднице је најбоље у тло посадити током октобра или новембра те рано у прољеће.
Босиљак
Босиљак (Ocimum basilicum) се као и већина зачинског биља сије у рано прољеће на заштићено мјесто, а када се биљке довољно развију пресађују се у мају на отворено. Босиљак преферира сунчане положаје те довољно влажно и структурно тло. Може га се узгајати у узгојним посудама на прозору тако да може бити и стално при руци. Бере се према потреби када листови ојачају, а највише су ароматични пред цватњу или за вријеме цватње.
Копар
Копар (Anethum graveolens) расте у условима умјерено влажне климе. Није захтјеван према температури. Оптимална температура за клијање је 8 до 10 °Ц, након чега сјеме проклија за 10 до 17 дана. До обликовања стабљике долази за 40 до 50 дана, а у оптималним условима од почетка клијања до пуног цвата прође 50 до 70 дана. Копар нема велике захтјеве према води те је само у фази клијања и ницања осјетљив на недостатак влаге. Иако није осјетљив на квалитет тла, најбољи се резултати остварују у условима узгоја на неутралним тлима с дубоким растреситим ораничним слојем.
Чубар
Чубар (Satureja hortensis) тражи топао, полусјеновит положај те влажно тло богато храњивим материјама. У почетној фази развоја чубар није осјетљив на прољетне мразеве, што омогућава рану сјетву. Релативно брзо никне из сјемена које посијемо у марту или априлу на отворено, или пак у фебруару на затвореном. Потребно је око десет дана да проклија. Добро га је сијати у узгојне посуде.
