Нутрициониста открива када је право вријеме за прву шољу кафе

Љубитељи кафе добро су упознати с утицајем омиљеног дневног напитка - од нарушавања ритма спавања и хормонске равнотеже до побољшања метаболизма и физичких перформанси. Међутим, један стручњак предлаже да прву шољицу пијете средином до касније ујутру како бисте максимално искористили њене предности, а истовремено смањили негативан утицај на сан.

Никола Ладлам-Рејн је објаснила како то функционише.

"Најбоље вријеме за испијање кафе је обично средином до касније ујутру, дакле отприлике између 9.30 и 11.30. То је период када ниво кортизола почиње да опада. Пијење кафе одмах послије буђења може смањити њен ефекат, јер је кортизол (хормон будности) природно висок у раним јутарњим сатима. Поподне кафа и даље може пружити додатну енергију, али је најбоље избјегавати је прекасно у току дана, нарочито ако сте осјетљиви на кофеин. Кофеин може имати различит утицај на различите људе, па ако вас чини нервозним или узнемиреним, најбоље је да га избјегавате", рекла је она.

За стан од 19 квадрата у Бањалуци тражи се 115.000 марака?!

Ова нутриционисткиња је открила да кофеин обично остаје активан у тијелу око пет до шест сати. То значи да чак и поподневна шољица кафе може утицати на вас дубоко у вечерње сате. Она је савјетовала да се унос кафе прекине најкасније око три сата поподне, како не би дошло до ометања ритма спавања. Иако се ово првенствено односи на кафу са кофеином, чак ни безкофеинска кафа не даје вам потпуно одобрење да је пијете током цијеле вечери.

"Безкофеинска кафа садржи веома мале количине кофеина (обично 2–5 mg по шољици, у поређењу са 70–150 mg у обичној кафи). Иако је мало вјероватно да ће утицати на сан код већине људи, они који су врло осјетљиви на кофеин можда ипак треба да буду опрезни када је пију пред спавање", каже она.

Осим што подиже ниво енергије и кортизола, кафа може донијети и одређене здравствене користи.

Гром три пута ударио у електрични ауто, возач без повреда

"Кафа је један од највећих извора антиоксиданаса у исхрани, а они помажу у борби против оксидативног стреса и упала. Кофеин може помоћи у побољшању фокуса, памћења и брзине реакције. Редовно конзумирање кафе такође је повезано са смањеним ризиком од неуродегенеративних болести попут Алцхајмерове и Паркинсонове болести. Кофеин може благо повећати брзину метаболизма и сагоријевање масти, што га чини потенцијалним савезником у контроли тјелесне тежине када се комбинује са уравнотеженом исхраном и физичком активношћу. Редовни конзументи кафе изгледа имају мањи ризик од развоја дијабетеса типа 2, вјероватно због утицаја на осјетљивост на инсулин. Кафа такође може повећати производњу допамина, што може допринијети побољшању расположења и смањењу ризика од депресије", објаснила је, преноси Она.