Парадајз и босиљак одлична су комбинација, не само у салати него и у врту. Босиљак одбија штеточине које нападају парадајз, јача отпорност на биљне болести и повећава род парадајза.
Поред сваке саднице парадајза пожељно је посадити три саднице босиљка. Берете ли редовно врхове босиљака, разгранаће се и произвести више ароматичних листова, а неће прерано отићи у цвијет.
Према искуствима биовртлара и невен на парадајз дјелује као природна заштита и поспјешује његов род. Невен је уједно и љековита биљка. Добар сусјед парадајзу је и бијели лук који одбија црвеног паука (копривину грињу).
Поред парадајза добро је садити и ниски пасуљ или црни азуки-грах јер махунарке фиксирају азот у тлу и чине га доступним коријењу парадајза те тако служе као природно ђубриво. Високи пасуљ и грашак ипак не треба садити поред парадајза јер се може заплести око њега и загушити га. Шаргарепа повољно дјелује на парадајз, али посађена испод њега створиће ситније коријење.
Оно што никако не бисте требали посадити до парадајза је кромпир, краставац и коморач јер излучевине њихова коријења негативно дјелују на раст парадајза.
Парадајз је подложна и сличним болестима као кромпир и кукуруз, стога би те биљке требало садити подаље.
Парадајз не треба садити ни близу паприке јер се те биљке такмиче за храњива својства из земље. Испод парадајза добро је садити и зелену салату, цикорију, келерабу, роткву, спанаћ, першун, празилук или купусњаче – тако се уједно и боље искоришћава простор око парадајза који расту у висину.
