Кромпир је на нашим јеловницима доста честа и врло цијењена храна. Када су прије отприлике 500 година Колумбо и његови насљедници донијели кромпир у Европу, нису могли ни претпоставити какву ће то револуцију донијети у прехрамбеним навикама становника Старог континента. Данас је кромпир поред хљеба једна од најчешћих намирница на нашим трпезама, а можемо га пронаћи у понуди скоро свих продавница прехрамбених производа. И док смо у прошлости познавали свега 3-4 сорте кромпира, данас на полицама наших трговачких ланаца можете пронаћи више од 50 различитих сорти кромпира.
Понуда сјеменског кромпира на тржишту такође је веома широка.
Како сортирамо кромпир и које сорте кромпира разликујемо?
Сорте сјеменског кромпира разликујемо по разним критеријумима, као што су раност, боја покожице, облик, величина, боја меса, садржај суве материје итд. Одабир сорте кромпира зависи од многих фактора као што су намјена, географска локација, надморска висина и састав земљишта. Имајући све наведено у виду, потребно је доста знања да бисте направили прави избор.
Сорте кромпира се дијеле на ране, средње ране, средње касне и касне. Ова подјела сортимента кромпира је извршена на основу дужине вегетационог периода тј. по броју дана од ницања до физиолошке зрелости.
На основу поменуте подјеле постоји неколико сорти које се и најчешће саде код нас а то су:
- Ране сорте, 60-80 дана (Carrera и Riviera);
- Средње ране сорте, 80-100 дана (Condor)
- Средње касне, 100-130 дана (Cennebec и Curoda)
- Касне, преко 130 дана (Agria и Desire)
Када је право вријеме за садњу кромпира?
Ако желите да узгајате свој млади кромпир у чијим укусним кртолама ћете уживати током љета, сада је вријеме за сјетву. Млади кромпир је лако произвести, а ево шта све треба да знате о сјетви младог кромпира.
Како припремити кромпир за садњу?
Када говоримо о садњи кромпира битно је испоштовати неколико корака. У производњи кромпира мора се водити рачуна о начелима од којих је плодоред врло важан. Прије садње кромпира, припремите своју башту и подесите оптималне услове за узгој додавањем квалитетног компоста у земљу. Такође можете додати специјално ђубриво за кромпир у земљу како бисте овом коријену дали подстицај.
Кромпир се наклијава тако што се 5-6 недјеља прије садње распореди у гајбе дрвене или пластичне и то у танком слоју, на освијетљеном, сувом и чистом простору на температури од 12-15 ℃. Гајбе се насложе једна на другу како би се омогућио добар проток ваздуха и свјетлости. Кромпир се не смије наклијавати на директном сунцу или тами јер то директно утиче на квалитет клице. Када клице буду величине од неколико мм до пола центиметра, кромпир је спреман за садњу.
Најбољи начин за садњу
Када је у питању садња кромпира претходно сијечемо кртоле на мање дјелове тако да сваки исјечак има 2-3 окца. Зависно од одрезане фракције одређујемо и размак садње, тако да мање фракције садимо на размаку од 25 цм у реду, средње на размак од око 35 цм, а најкрупнији комади од 55-60 мм на размаку од 45-50 цм. Дубина садње кромпира износи 8-12 цм. Препоручени медјуредни размак је 50-60 цм.
Ево још неколико корисних корака за постизање успјешног рода кромпира ове године:
- Исјеците кромпир 6 до 10 дана прије жељеног датума садње; увјерите се да сваки комад сјеменског кромпира садржи најмање 1 ушицу (ситне израслине)
- Чувајте резано сјеме кромпира на хладном, тамном мјесту са добрим протоком ваздуха
- Увјерите се да је ваша земља растресита, кромпир не цијени тврду земљу.
- Отприлике 60 дана након садње почеће да се формирају кртоле (незрели кромпир). Ако је јун врућ, одржавајте влажност тла. Влажна земља ће помоћи развоју кртола кромпира да остану хладни.
Како изданци кромпира буду расли, додаваћете слојеве земље да покријете изданке, тако да у овој фази немојте закопавати кромпир предубоко.
Воли лакша, растресита тла
За његов узгој најбољи су избор лакша тла која су растресита и врло пропусна (пјесковито хумусна и пјесковито иловаста). Тло би требало бити мрвичасте структуре с пХ вриједности од 5,4 - 6,5. Потребно је добро га обрадити крајем љета или почетком јесени и то заоравањем предусјева на дубину 15 - 20цм. Количина азота, фосфора и калијума додаје се по потреби, зависно од жеље приноса и квалитета.
Подсјетимо, биљка кромпира има различите захтјеве према поједним ђубривима, минералним елементима, током вегетације. Кромпир има велике захтјеве што се тиче калија, односно велики је потрошач овог елемента. Четири килограма овог поврћа изнесе из земљишта 20г азота, 45г калија, 10г фосфора, мање количине бакра, бора, мангана.
Прекомјерно ђубрене биљке кромпира подложније су нападу штеточина и узрочника болести, а гомољи брже пропадају.
Највећи непријатељ младог кромпира – кромпирова златица
Кромпирова златица је дефинитивно једна од највећих штеточина кромпира. У борби против ње постоји велики број препарата, како оних на хемијској, тако и оних на природној основи. Неопходно је споменути један врло занимљив метод борбе против кромпирове златице, који се заснива на томе да се једна врста не храни својом врстом (неканибализам). Овај поступак се састоји од тога да се у посуду којој знамо запремину (0,25Л, 0,5Л, и тако даље) прикупи што више кромпирових златица.
Затим се те златице истуцају тучком или неким другим предметом (каменом), и та запремина златица се прелије са двадесет пута већом количином воде. Рецимо, ако имамо посуду од једног децилитра златица, прелијемо је са два литра воде. Затим се такав раствор остави да одстоји 7-10 дана, и онда се обавезно врши његово разблажење у односу 1:3 (на један литар раствора додаје се три литра воде). Тим раствором третирамо стабљике кромпира.
Неопходно је да раствор буде разблажен да се не би спржила стабљика кромпира, те је у зависности од сорте кромпира, препоручљиво прво тестирати дејство препарата на свега неколико стабљика.
Поред кромпирове златице, кромпир напада још и:
- Пламењача кромпира
- Црна пјегавост кромпира
- Вирус увијености лишћа кромпира
- Вирус мозаика кромпира
Мјере заштите
- кориштење здравог сјемена и садног материјала
- плодоред
- гајење отпорних сорти
- примјена фунгицида
- уклањање заражених биљака
Када се вади млади кромпир?
Генерално, млади кромпир је спреман за бербу око 100 дана након што је посијан. Да ли је ваш кромпир спреман за бербу, можете рећи када му се цвјетови отворе.
То обично буде у јуну или јулу, за оне засађене у марту.
