"Нема ни једног општег правила којим бисмо отровну гљиву разликовали од јестиве, а почетницима или недовољним познаваоцима гљива врло је тешко одређену гљиву са сигурношћу препознати у природи на темељу фотографије", упозорава Матија Јосиповић из Новске који гљиве проучава више од четрдесет година и аутор је књига "Домаћа јела од гљива", "Приручник за гљиваре и љубитеље природе", "Гљиве - водич за препознавање", “Гљиве - препознај - убери - припреми - поједи" и "Вргањи - вргањевке".

Још је навео:

"Да бисмо се упустили у брање јестивих гљива, најприје треба савладати основна знања и правила. Прво - гљиву треба знати са сигурношћу идентификовати. Код упознавања јестивих гљива не ваља одмах ићи 'у ширину'. Корисније је и сигурније добро упознати десетак јестивих врста него стотињак површно. Фотографија на којој се вјерно виде нијансе боја и детаљи, не смије бити једини сигуран елемент за препознавање. Све особине нађене гљиве морају се поклапати не само с фотографијом него и са стручним текстом о одређивању врсте" додаје Матија.

Матија још додаје:

"Примјера ради, проучава се клобук; има ли гљива листиће или поре; какав јој је струк. Након што смо гљиву добро осмотрили, потребно ју је попријеко пререзати како бисмо утврдили боју њеног меса. Важно је знати да поједине јестиве врсте гљива на прорезу испуштају млијеко, а неке мијењају боју. Све то треба упоредити с описаним карактеристикама. Гљиву без страха можете помирисати, али ако не знате о којој је врсти ријеч, никада немојте пробавати гљиву врхом језика да одредите какав укус има! Осим што непозната гљива може бити тешка отровница, има и јестивих гљива које су сирове отровне" објаснио је.

Наставио је:

"Одлична су мјеста за брање гљива шуме које су истовремено сунчане и влажне, јер гљивама треба довољно влаге и погодна температура. Гљиве се беру и по ливадама и пољима, али избјегавајте подручја која се посипају вјештачким гнојивима и која су тик до цесте. Генерално треба избјегавати сакупљање гљива у онечишћеном околини" додаје.

Истиче како се прави познавалац и љубитељ гљива постаје - полако, а ово су неки од главних савјета: 

1) Сакупљајте само оне гљиве које добро познајете! Притом бирајте само оне цијеле, с клобуком и стручком.

2) Не берите и не једите гљиве које су на било који начин сумњиве: премладе, престаре, преситне, оштећене, смрдљиве, промочене, горке, љуте.

3) Не једите гљиве које сте добили од "доброг" самоуког познаваоца гљива.

4) Немојте сјећи гљиве ножем или их руком нагло извлачити из земље. Гљиве су само плод који испод себе у земљи има разгранату мрежу мицелија. Оштећењем мицелија губи се могућност да у непосредној близини током сезоне нарасте нова гљива и умањује могућност да се на том подручју појаве гљиве и сљедеће сезоне.

5) Најбољи је начин брања гљива лагано увртање тијела гљиве у једну или другу страну, све док јој цијели струк не буде извучен из земље.

6) Убране гљиве одмах очистите од земље и других нечистоћа. Одложите гљиве у прозрачну кошару пазећи да не буде пренатрпана. Не мијешајте у кошари јестиве са сумњивим или отровним гљивама.

7) По доласку кући све помно прегледајте и одстраните сваку гљиву у чију јестивост нисте потпуно сигурни. Не експериментирајте на себи и својим ближњима с јестивошћу недовољно познате гљиве!

8) Гљиве за које сте посве сигурни да су јестиве, добро очистите прије припреме јела. Одстраните остатке земље, лишћа или иглица, али не перите их ако то није нужно. Гљиве прањем губе ароматичност.

9) Јела од гљива припремите исти дан након брања или евентуално други дан или гљиве одмах очистите и конзервирајте.                                                                      

Пратите нас и путем Вибера