Извор:
Она
02.03.2025
11:52

Велики васкршњи пост, који почиње сутра (3. марта 2025.), представља најважнији и најдужи пост у православном хришћанству.
То је период духовног и тјелесног уздржања, припрема за Васкрс – празник над празницима, дан када се слави Христово васкрсење и побједа над смрћу.
Овај пост траје пуних седам седмица и обухвата 40 дана поста, на које се надовезује Страсна седмица или Велика седмица, посљедњих седам дана пред Васкрс, када се православни вјерници присећају Христових страдања, распећа и смрти на крсту.
Пост није само чин одрицања од хране животињског поријекла, већ има много дубљи, духовни смисао. Утемељен је на самим ријечима Исуса Христа, који је провео 40 дана у пустињи постећи и молећи се, прије него што је започео своје јавно проповиједање. Православна црква зато одређује овај период као вријеме покајања, молитве, смирења и припреме за најрадоснији хришћански празник.

Постоји још један симболички разлог зашто је Велики пост толико значајан – вјерници, кроз уздржавање и молитву, треба да се подсјете на Христову жртву и искупљење човечанства. Припремајући тијело и дух, они се приближавају тајни Васкрсења, суштинској поруци хришћанске вјере.
Правила поста – шта се смије, а шта не Велики пост подразумијева одрицање од хране животињског поријекла, што значи да се не конзумирају месо, млијечни производи и јаја. Риба је дозвољена само на Благовијести и Цвијети, док се уље и вино могу користити одређеним данима, према црквеном календару.
Најстрожи пост се практикује на Велики петак, дан распећа Исуса Христа, када се препоручује потпуни пост или конзумирање само хлеба и воде.
Међутим, пост није само тјелесно уздржавање, већ и духовни подвиг. То значи да вјерници треба да се уздрже од лоших мисли, оговарања, љутње, свађа и сваког вида негативног понашања. Пост је вријеме када треба појачати молитву, одлазак у цркву, чињење добрих дјела и праштање.
Поред придржавања правила исхране, важно је обратити пажњу на сопствено понашање. Пост се не смије свести само на дијету – његова суштина је унутрашња промјена, рад на себи и својој вјери. Савјети за правилно практиковање поста укључују:
- Редовну молитву и присуствовање богослужењима.
- Читање духовне литературе и Светог писма.
- Суздржавање од лоших мисли и дјела.
- Помоћ онима којима је потребна.
- Праштање и помирење са другима.
Црква учи да пост без молитве и духовног раста нема пун смисао – зато се вјерници подстичу да пост виде као прилику за унутрашње прочишћење и приближавање Богу.
Обичаји и значај Великог поста Током Великог поста, вјерници се у већем броју исповиједају и причешћују, припремајући се за Васкрс.
У многим домовима се поштује традиција заједничких посних оброка, а посебна пажња се поклања духовној атмосфери у кући. Народна изрека каже: "Ко пости тијело, а не душу, узалуд пости."
Страсна седмица, посљедња седмица поста, посебно је значајна јер обухвата најважније догађаје из Христовог живота – од његовог уласка у Јерусалим, преко Тајне вечере и издаје, до разапињања и погреба.
Велики петак је дан туге и тишине, када се у црквама обављају посебне службе посвећене Христовом страдању.
И упамтите - Велики васкршњи пост није само припрема за славље Васкрса, већ прилика да човјек сагледа себе, своје поступке и однос према другима. То је вријеме када треба радити на духовној снази, јачати вјеру и показати љубав и разумијевање.
Они који га исправно практикују, долазак Васкрса дочекују с унутрашњим миром и радошћу, спремни да у потпуности схвате величину и значај Христовог васкрсења, преноси Она.
Најновије
Најчитаније
11
07
10
57
10
57
10
56
10
56
Тренутно на програму