За два мјесеца у Грчкој умрло 30 Срба: Доктори сајветују шта никако не смијете да радите на мору

Према ријечима др Обрадовић, углавном долази до срчаних и можданих удара током љетовања и то највише код старије популације, а која, како даље говори, неприпремљена одлази на море, ненавикнута на физичку активност, у овом случају пливање.

"Дешава се да људи у позним годинама, у жељи да што више пливају и вријеме проводе у води то чине неприпремљени и долази до нагле физичке активности која по њих, као што нам показује ова статистика, може да буде кобна и смртоносна", објашњава нам на почетку разговора доктора.

Ову фризуру ће дјеца обожавати

Наиме, Генерални конзулат Србије у Солуну од 1. јуна 2025. године је издао укупно 23 спроводнице за пренос посмртних остатака држављана Србије. У већини случајева узрок смрти је био исхемија миокарда, пише Курир. Такође се додаје, да је од јуна Амбасада Србије у Атини издала седам спроводница, два су биле смрт утапањем у мору.

Опрез приликом скакања у воду

Нагли улазак у воду може да буде ризичан за све, односно, погађа све без обзира на године.

Захарова: Естонска дјеца осакаћена политиком национализма

"Наше тијело је током боравка на плажи загријано. Неретко је тамо на мору близу 40 степени. Ми тако загријани улазимо у воду која је за 10 степени хладнија од температуре нашег тијела. Дешава се да онда наше тијело, желећи да задржи своју температуру, нагло сужава крвне судове, а то онда доводи до престанка рада срчаног или можданог мишића", објашњава др Обрадовић о самом процесу који доводи до кобних посљедица, па и смрти.

Опасно је и, прича докторка још, и ако се претјерано сунчамо, а када може доћи до хеморагије, крварења или истицање крви из крвних судова.

Јак земљотрес погодио Индонезију

Узимајте довољно воде

Високе температуре током љета могу утицати на организам, јер долази до ширења крвних судова. Знојењем се губе електролити, натријум, калијум, магнезијум, па самим тим крв постаје гушћа, вискознија, склонија стварању угрушака, односно тромбова, и на тај начин се повећава ризик како за мождани, тако и за срчани удар, објаснила је недавно гошћа подкаста Здраво са Иваном, др Данијела Драшковић, кардиолог са Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње".

- Са ширењем крвних судова долази до пада крвног притиска, па се пацијенти осјећају лоше, осјећају главобоље, вртоглавице, малаксалост... Са губитком електролита долази до поремећаја у срчаном раду, јављају се аритмије па пацијенти осећају прескакање у срчаном раду, тахикардије, убрзани срчани рад, долази до несвјестице, вртоглавице, па чак и до губитка свијести. Ризичне групе су људи који се лијече од повишеног крвног притиска, кардиоваскуларни пацијенти, они који су пребољели неку коронарну болест, ту је старија популација, испричала је др Драшковић гостујући у подкасту Здраво са Иваном.

Власница апартмана згрожена призором након изласка гостију: ''Били смо у шоку''

Послије јела не улазите одмах у воду

Др Бисерка Обрадовић истакла је да никако не треба улазити у воду пуног стомака, као и да су најризичнија група управо старији људи и дјеца, код којих је опасност од смртних исхода повећанија него код остлих, уколико се не придржавају свих потребним правила и не слушају свој организам.

"Послије јела најмање 40 минута не би требало да улазимо у воду, али је битно рећи и да се не смије одмах послије јела пити неки хладан напитак који може да доведе до споријег варења, а самим тим и до надутости, па пливање не долази у обзир", навела је докторка, те додала да се чувају и кардиоваскуларни болесници, али и сви они који већ имају одређену болест, коју само излагање сунцу и наглој физичкој активности може да посебно активира и и доведе до још горег здравственог стања.

Потресни детаљи трагедије у Српској: Син тамићем усмртио мајку

Докторка је објаснила и које је то вријеме када је најбоље да се иду на плажу, а када у току дана никако не смијемо да смо на сунцу или у води.

"Најидеалније је да се на плажу иде ујутру до 10, па послије 16 часова поподне, док никако не смијемо да смо на сунцу и на плажи између 11 часова и 15 часова поподне. У том периоду ни сунцобран не помаже и најбоље је да се повучемо у своје собе", савјетује докторка Бисерка.

Познато ко је нови члан жирија познатог музичког шоуа

Докторка наводи да морамо носити наочаре, шешир и да стално квасимо главу, али и истиче да наша кожа све памти, па нам претерано сунчање може доћи на наплату и послије 10 године, када се могу појавити тумори на кожи.

(Телеграф.рс)