Без обзира колико зарађујете, кључно је пронаћи равнотежу између трошкова живота, штедње и инвестиција. Стручњаци савјетују да се приход распореди тако да половина иде на основне трошкове као што су кирија, комуналије, храна и превоз, а око 30 одсто за личне потребе и задовољства, попут путовања, забаве или хобија.
Преосталих 20 одсто препоручљиво је издвојити, било кроз штедњу, пензионе фондове, или различите облике улагања који могу обезбједити дугорочну финансијску стабилност.
Али када је у питању расподела новца, често се поставља једно питање: колико заправо треба да имамо на свом текућем рачуну? Иако не постоји универзални одговор, финансијски савјетници нуде корисне смјернице које вам могу помоћи да донесете паметне одлуке.
Марси Баир, оснивач и предсједник компаније Bair Financial Planning, упозорава на две главне замке држања превише новца на текућем рачуну.
С једне стране, што више новца имате на рачуну, већа је вјероватноћа да ћете га импулсивно потрошити на ствари које вам можда нису потребне.
С друге стране, новац који мирује на рачуну не доноси никакав приход – не расте кроз камате нити се улаже у могућности које би могле донети дугорочне финансијске користи.
Како организовати сопствена средства
У идеалном случају, требало би да држите износ на свом текућем рачуну који покрива отприлике два мјесеца основних трошкова. То значи да ако сваког мјесеца потрошите одређени износ на кирију, комуналије, храну и превоз, дупло тај износ би требало бити доступан да бисте се осјећали финансијски сигурним. Све преко тога може се мудрије искористити.
Пошто текући рачуни не нуде значајну камату, боље је вишак новца усмјерити ка опцијама које омогућавају раст капитала. Штедни рачуни нуде нешто веће каматне стопе и омогућавају флексибилан приступ новцу, док орочени депозити пружају стабилан принос ако можете оставити средства нетакнута на одређено вријеме.
Дугорочно, заједнички фондови и ЕТФ-ови могу да донесу значајније приносе, али долазе са одређеним ризицима. Акције и обвезнице нуде потенцијално веће приносе, али захтијевају разумијевање тржишта и спремност да буду флексибилни. Такође, прерасподјела новца може укључивати смањење финансијских обавеза – на примјер, раније отплата кредита или хипотеке дугорочно смањује трошкове камата и повећава укупну финансијску слободу.
Паметно управљање новцем подразумијева не само обезбјеђивање довољно средстава за свакодневне трошкове, већ и доношење одлука које омогућавају дугорочан раст и стабилност. Уз прави приступ, могуће је избјећи непотребне финансијске губитке и максимизирати потенцијал сваког евра који вам је на располагању.
(Курир)
