Иако југословенски динар већ дуго није у оптицају, у понеким се новчаницима ипак сачувала покоја новчаница, а примјерци култне “новчанице с грешком” сачували су се и у приватним, нумизматичким збиркама и понекад се могу наћи у продаји.
Kада је 1985. године свечано изашла из штампарије, нико није слутио да ће крупна, папирната новчаница од 5.000 тадашњих динара, с ликом Јосипа Броза Тита, бити једна од ријетких која ће и након што је југословенски динар “сахрањен”, остати “жива”.
У нумизматичким збиркама је има и данас, али у историју није ушла као вриједна новчаница, него као “роба с грешком”, а управо је цијена тих примјерака с грешком данас и до десет пута већа од цијене старих новчаница исте вриједности, али без мане, пише Вечерњи.
Наиме, у бившој држави је почетком осамдесетих година прошлог вијека одлучено да је вријеме да се, већ помало излизана серија новчаница које су до тада биле у оптицају, замијени свјежом и савременијом
Идеја је била да, у тој новој серији, новчанице различитих вриједности представља по једну од југословенских република. Било је замишљено да на наличју новчанице буде препознатљив мотив, из републике коју представља, а на лицу новчанице портрет неке историјске личности из те републике.
Kако би се “играло по правилима”, одређено је да новчаница најмање вриједности представља најмању републику бивше државе, а она највеће вриједности – највећу, па је тако одлучено да на новчаници од 10 динара буде мотив и личност из Црне Горе, а на највриједнијој, оној од 1.000 динара, мотив и личност из Србије. Одлучено је, такође, да најјача новчаница, од 5.000 динара, представља Југославију, те да прва пробије лед и угледа свјетло дана.
Убрзо се, с идеје, прешло и на реализацију па је 1985. године кренуло издавање нове серије новчаница, увођењем новчанице од 5.000 динара, на којој је био лик Јосипа Броза Тита.
Управо се на првој новчаници потврдила она да се “први мачићи у воду бацају”, иако, због њене вриједности, о бацању, није било ни говора.
Kако пише Вечерњи лист, након свих контрола, које је та прва и највећа новчаница из нове серије прошла, из ковнице новца она је изашла као “роба с грешком”, јер, уз лик Тита и годину његовог рођења 1892, као година смрти, умјесто 1980, грешком уписана година 1930.
Према подацима с новчанице, на дан њеног издавања, Тито је био мртав већ више од пола вијека, иако је од његове смрти тада било прошло тек пет година.
Иако се наводило да погрешно наведена година Титове смрти, није једина грешка, јер ни изглед, као ни опис новчанице, нису одговарали оном најављеном у службеном листу, тадашњи генерални директор Завода за израду новчаница изјавио је како је, од 14 милиона штампаних новчаница, само четири одсто оних с грешком. По тој рачуници је, у оптицају био немали број од чак 560.000 “фелеричних новчаница”.
Међутим, иако, према међународним прописима, због само једног промила новчаница с видљивом грешком, држава треба да повуче из оптицаја читаву спорну серију, новчаница с Титовим ликом и са итекако видљивом грешком, у бившој држави ипак није била повучена.
На својеврстан је начин “кажњена” новчаница која је била друга по вриједности и која је требало свјетлост дана да угледа 1986. године. Иако су матрице биле готове и све је било спремно за њено штампање, новчаница, у апоену од 1.000 динара са ликом Вука Стефановића Kараџића, која је требало да представља Србију, никада није пуштена у оптицај, дијелом и због тога што ју је и прије рођења “појела инфлација”, због чега се ишло на издавање новчаница све већих апоена…
Било како било, новчаница са Титовим ликом и данас је “популарна” у Хрватској, а понекад се нека понуди и на продају на Њушкалу.
Међутим, они који желе да купе новчаницу са грешком, мораће да издвоје више него за њену “близнакињу без мане”, јер је, на нумизматичком тржишту данас и до десет пута скупља од новчанице на којој је наведена тачна година Титове смрти.
Новчанице без грешке могу се купити за свега неколико стотина динара, док за ону са грешком треба издвојити од 3.000 динара (50 KМ) и више.
