Сахране прате многи обичаји који немају никакве везе са хришћанством, а један од њих је и обавезно прање руку по повратку са гробља, као и бацање угљена преко главе.
Многи то раде иако не знају да то није у сладу са црквеним канонима, а одакле овај обичај, објашњено је на сајту Српске православне епархије Средњоевропске.
Ту је уједно и објашњено шта би, према православним обичајима, требало урадити по повратку кући са сахране ближњих.
- Послије повратка са гробља свештеник код куће освети водицу у просторији гдје је покојник издахнуо, и гдје је лежао док је био у кући. Водица се освећује за здравље и напредак осталих у кући. Обичај је у неким крајевима, када народ долази са гробља, да се сачекује у дворишту, ту сви перу руке, узимају угљен од жара, па га преметну у рукама и пребаце преко себе - каже се и додаје да је то сувишан обичај који није у скаду са хришћанством.
Како је објашњено, то је остало из времена када су Србијом харале заразне болести и на тај начин се по наредби грађанских власти вршила дезинфекција.
- То данас није обавезно чинити. Добро је, можда, припремити воду и пешкир ако нема чесма или купатило, да народ опере руке. Када са гробља стигну укопници, обавља се обично вечера за покој душе умрлога. За ту су вечеру везани бројни обичаји. На њој се негде присутни служе житом, медом и погачом, а негдје се то ради на гробу. Што се тиче става цркве око опела и сахране покојника, за цркву су најважнији жито, вино и сам чин опела.
Како се истиче, опело је молитва у којој се свештеник моли за покој душе покојника, и за опроштај гријехова његових које је као човјек у животу учинио. Важни су помени који се врше од куће до гробља, јер је помен, такође молитва.
.webp)
