Ево зашто је музика боља од спота у развоју дјеце

Лако је повјеровати да је спортски дух, агилност и мишићна снага основа здравог одрастања, али наука је побила то уважено мишљење.

Зашто је учење свирања инструмента, рецимо клавира, виолине или гитаре, важније за раније године од, на примјер, фудбала или кошарке? Одговор лежи у томе што музика директно и снажно утиче на развој неуролошких веза у мозгу које су темељ за све касније когнитивне и моторичке вјештине.

Када дијете учи да свира инструмент, оно не развија само моторику прстију.

Оно истовремено активира бројне центре у мозгу: слушни центар за препознавање тонова, визуелни за читање нота, моторички за координацију покрета руку и прстију, а префронтални кортекс за планирање и извршавање сложених задатака.

Ова синхронизација ствара густу мрежу неуронских путева која омогућава бржу обраду информација, побољшава памћење и концентрацију.

Вежбање дисциплине

Музика такође подстиче развој дисциплинованог ума. Редовно вјежбање инструмента учи дјецу стрпљењу, упорности и способности да раде на дугорочним циљевима, што су све кључне особине које ће им касније користити у свим сферама живота, укључујући и спорт.

Ево зашто пешкири никада не треба да се суше на сунцу

Физичка активност је несумњиво битна, али њена улога у раном развоју је другачија. Спорт помаже у изградњи мишића, координацији, социјалним вјештинама и развоју тимског духа.

Међутим, он прије свега користи већ успостављене неуролошке везе, док их музика активно ствара и јача.

Ако дијете прво успостави робустан "нервни систем", оно ће касније бити ефикасније у учењу било ког спорта. Биће брже у размишљању на терену, имаће бољу координацију и, парадоксално, биће мање склоно повредама јер ће имати бољу контролу над својим тијелом.

Зато, умјесто да се дјеца уписују на спортске тренинге већ у вртићу, можда је мудрије прво им купити мали инструмент и пронаћи доброг учитеља.

Нека прво науче ритам живота кроз ноте, а тек онда нека трче за лоптом. Стварање јаке менталне основе је најважнији први корак, а музика је, чини се, најбољи инструмент за тај задатак.

Студије на ову тему

Младић (23) осумњичен за силовање на Пагу

Истраживања су потврдила повезаност музичког образовања и когнитивног развоја. Једна од најзначајнијих студија објављена је у часопису Јоурнал оф Неуросциенце.

Истраживачи са Универзитета у Јужној Калифорнији (УСЦ) су 2016. године пратили групу дјеце од 6 до 7 година. Подјелили су их у три групе: једна је похађала интензиван музички програм, друга се бавила спортом, а трећа није имала додатне активности.

У аутомобилу пронађено тијело мушкарца

Након две године, дјеца из музичке групе показала су значајно бољи развој аудитивног кортекса, дијела мозга задуженог за обраду звука, што је кључно за учење говора, језика и читање. Поред тога, приметили су и боље перформансе у финој моторици и општој когнитивној обради.

Студија је показала да музичко образовање директно мења структуру мозга и побољшава функције које су основа за каснији развој и учење, потврђујући тезу да је то један од најважнијих "тренинга" за дјечји мозак у раном узрасту.