Становници Аљаске имали су прилику уживати у прекрасним призорима поларне свјетлости, једне од најљепших свјетлосних појава у атмосфери.
У поларним подручјима обје Земљине хемисфере ово је појава честа. На сјеверу се зове Аурора Бореалис (сјеверна зора), а на југу Аурора Аустралис (јужна зора). У умјереним географским подручјима поларна се свјетлост јавља врло ријетко.
Сјеверна поларна свјетлост један је од најпопуларнијих природних феномена, уврштена чак и међу седам свјетских природних чуда.
Ова спектакуларна и заиграна свјетлост толико је непредвидљива и фасцинантна, да једном када почне свој небески плес, нико не остаје равнодушан.
Аурора је свјетлосна појава у Земљиној атмосфери која настаје када електрични набијене честице из Сунчеве атмосфере уђу у Земљино магнетско поље и сударају се плиновима попут кисеоника и азота. Аурорални прикази могу се појавити у многим живим бојама, које су резултат сударања различитих честица плинова у атмосфери, најчешће на висинама између 90 и 150 километара.
Поларна свјетлост се најчешће појављује у зеленој боји, коју стварају молекуле кисеоника на висинама од око 90-100 километара изнад земље. Повремено се појављује и у другим бојама попут црвене, жуте, зелене, плаве и љубичасте.
Црвена поларна свјетлост појављује се врло ријетко, а настаје помоћу честица кисеоника на великим висинама до чак 300 километара. Азот производи плаву или љубичасту боју.
Сјеверна свјетлост није видљива из јужне и источне Европе, али постоје ријетки случајеви у којима се ипак појављује, обично у црвеној боји, што може бити застрашујуће за људе који нису свјесни њеног поријекла.
