Како би се звала Андрићева књига "На Дрини ћуприја", да ли би се Карађорђевићи и даље тако презивали, чиме бисмо се покривали зими, ако не јорганом? Сигурно би био лишен чари из источњачке културе. С друге стране, неке ријечи које смо позајмили и трајно усвојили од Турака у нашем језику немају српске замјене.

Иако се у прошлости користио далеко већи број турцизама, више од осам хиљада, они су се задржали и данас у многим областима живота, а имена многих градова, осим Куршумлије, звучала би чудно да се преведу на српски језик, па се, логично, поставља питање како бисмо звали Калемегдан, ћевап, сарму, јастук, и друге називе мјеста и јела, чак и одомаћене изразе.

Замислите само да се Чачак зове блато или муљ, или да се Нови Пазар зове трг или пијаца. Осим тога, турски називи необично добро пристају појединим локалитетима или градским четвртима у Београду – Топчидер (тобџијска долина), Дорћол (раскршће), Булбулдер (славујева урвина), Карабурма (црни гребен), Ташмајдан, Чукур-чесма и када би до промјене дошло, не би више све то имало своју драж.

"Многа наша књижевна д‌јела обилују турцизмима. Зашто? Зато што то више нису турцизми, то су некад биле посуђенице, које су данас постале део српског језика. Они нашем језику дају драж, специфичну топлину и лексичку разноврсност, ничим не нарушавајући његову норму. Без турцизама, српски језик би био лишен себи својствених источњачких чари", објаснио је Милош Ковачевић, професор књижевности, а пренијела "Југмедиа".

У српском језику их има преко 5.000 ријечи које немају адекватну замјену. Тако једемо пилав, ћевапчиће, пијемо чај, ракију, кафу, сладимо се баклавом, тулумбама. У кући имамо јорган, сандук, ћилим, фуруну, пред кућом капију, а на крову оџак. На крају сокака је и ћорсокак, душманин не може бити ортак, а јавашлук у комшилуку чист је баксузлук.

"Једино што треба спречити јесте увођење нових турских речи и замена српских речи турцизмима. Јер ако постоје адекватне српске речи, нема потребе да се додају нове", објаснио је Ковачевић.

Из свега можемо закључити да се језик не може ставити под стаклено звоно, он је жив, подложан утицају и, као такав, промјенљив. Језици примају ријечи од других језика, поготово ако су у блиском контакту, а с Турском смо више од 400 година живјели "у блиском контакту", преноси Жена блиц.

Градови у Србији са турским ријечима у својим називима

Поједини градови у Србији у свом називу и даље имају турске ријечи, други су их 'посрбили', али и даље су позната у народу и она стара.

Ово је листа градова са турским називима и преводом на српски језик:

Обреновац – Палеж

Чачак – блато, муљ

Ћуприја – мост

Бајина Башта – Баја Осман, турски спахија из тог краја

Прокупље – Уркуб или Окруб

Нова Варош – Скендер-пашина Паланка и Јени Касаба

Куршумлија – Куршумли Килисе, што значи – Оловна Црква

Кладово – Фетислам

Лесковац – Хисар – тврђава

Нови Пазар – трг, трговиште, пијаца

Владичин хан – кућа

Пратите нас и путем Вибера