Ријеч икона је изворна грчка ријеч и значи – слика, портрет. Узето шире, то може бити слика нерелигиозне садржине; међутим, узето уже то јеслика искључиво религиозног значења.
Код иконе разликујемо два битна чиниоца: архетип (прволик) и тип (лик). Архетип је она личност коју слика приказује (Свети Николај, Свети Георгије и др.), а тип је његов приказ на слици, сама слика. Дакле, икона је средство за комуникацију између онога ко јој приступа и онога ко је на њој насликан, изображен. Свакако, икона није у потпуности слична прволику, то јест ономе које насликан, јер друго је икона, а друго онај који је насликан, тако да се види међу њима разлика, пошто то двоје није једно и исто, пише "Опанак".
На примјер: човјекова слика (икона), изражава црте тијела, не посједује душевне силе, јер нити живи, нити мисли, нити говори, нити осјећа, нити покреће удове. Па и син који је природна слика (икона) оца, има нешто другачије у односу на њега: он је син, а не отац.”
Постављање икона
Постављање православних икона у стану или кући треба да буде на источном зиду почасне, главне просторије.
Међутим, пошто се ни стамбене зграде, а ни породичне куће, не орјентишу као Православни храмови (исток-запад), често није могуће да источни зид буде празан, да би се на њему поставиле иконе. Понекад су на тој страни прозори, врата, или неки дио намјештаја. У том случају иконе треба поставити на зид на коме има слободног простора, али да икона буде на средишњем, централном мјесту тог зида.
Постављање икона на зид има своја правила. Опет се треба угледати на храм и поштовати правило распореда икона на иконостасу. На иконостасу, у средини се налазе, тзв. Царска врата (Царске двери), на којима је изображена, насликана сцена Благовијести, када архангел Гаврил, саопштава Богородици радосну вијест да ће родити Спаситеља света. Са лијеве стране Царских двери, налази се икона Пресвете Богородице, а са десне стране икона Господа Исуса Христа.
Ако у вашем стамбеном простору посједујете иконе Господа Исуса Христа, Пресвете Богородице, икону Крсне славе, постоје двије могућности или два начина како их треба поставити:
Први начин: икону Крсне славе поставити у средину, а са лијеве стране иконе Крсне славе (лијева страна када гледате у икону) поставити икону Пресвете Богородице, са десне стране икону Господа Исуса Христа.
Други начин: икону Господа Исуса Христа треба поставити у средину, лијево (ваша лијева страна када гледате у икону) треба поставити икону Пресвете Богородице, а десно породичну икону Крсне славе.
Први и други начин су исправни, али ако би неко питао, шта изабрати од ове двије могућности? Опредијелио бих се за прву могућност, јер је она слична распореду икона на иконостасу у храму, у средини на иконостасу је икона Благовијести, гдје су Царске двери, а у кући је Славска икона, лијево је икона Богородице, а десно икона Господа Исуса Христа, тако је исто и у кући распоред.
Славска икона је у средини ако имате више икона светих Божијих, а иконе осталих Божијих угодника (светитеља) ставити лијево и десно од Славске иконе.
Такође и естетика може утицати на правило постављања икона. Ако је, на примјер, славска икона знатно већа (али и знатно мања) од икона Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, она из естетских разлога може бити у средини и пред њом ће горјети и кандило.
