Мачке преносе опасну болест

Иако је код већине људи бенигна и пролазна, може изазвати озбиљне здравствене компликације, посебно код имунокомпромитованих особа. Бактерија се преноси са мачака, које су њен главни природни резервоар, а до инфекције долази најчешће путем огреботине, угриза или контакта мачје пљувачке са оштећеном кожом.

Мачке које носе бактерију углавном су потпуно асимптоматске, што значи да власници често и не знају да њихов љубимац може бити преносиоц инфекције. Младе мачке, нарочито млађе од годину дана, чешће су позитивне на Бартонеллу и уједно су најактивније у игри и контакту с људима, чиме се ризик од преноса додатно повећава.

Како наводи МСД Ветеринарy Мануал, буве имају кључну улогу у ширењу бактерије међу мачкама, док човјек инфекцију стиче искључиво директним контактом са зараженом животињом, а не прекобува.

Знаци заражавања бартонелом

Клиничка слика код људи најчешће почиње појавом мале, црвенкасте промјене на кожи, папуле или пустуле, која се развија на месту огреботине у року од неколико дана. У наредним недјељама долази до увећања регионалних лимфних чворова, који постају болни и могу трајати и до неколико месеци. Пратећи симптоми могу укључивати повишену тјелесну температуру, умор, главобољу, болове у мишићима и општу слабост. Ипак, код већине здравих особа болест се повлачи спонтано, без потребе за лијечењем.

У ријетким случајевима, посебно код особа са ослабљеним имунитетом, бартонелоза може узроковати теже форме болести. Бактерија тада може захватити јетру, слезину, очи или централни нервни систем, што се клинички манифестује као хепатоспленомегалија, неуроретинитис, енцефалопатија или чак бациларна ангиоматоза – озбиљна васкуларна болест која може бити животно угрожавајућа. Управо због тих потенцијалних компликација, рана дијагностика и праћење симптома имају кључну улогу.

Мушкарац из БиХ преминуо у Бечу

Дијагноза, лијечење и превенција бартонелозе

Дијагноза се најчешће поставља на основу клиничке слике и податка о недавном контакту са мачком. У атипичним случајевима користе се серолошки тестови за детекцију антитела против Бартонелла хенселае, а када је то неопходно, и ПЦР дијагностика. Лијечење обично није потребно код благих облика, али се код израженијих симптома или компликација примјењују антибиотици. Код компликованијих облика болести, терапијски приступ може укључивати комбинацију антибиотика, уз обавезну консултацију са инфектологом и прилагођавање према клиничкој слици.

Превенција бартонелозе своди се на основне хигијенске мјере и одговорно понашање у контакту са мачкама. Игра са мачићима треба бити пажљива и ненасилна, а огреботине и угризе потребно је одмах опрати топлом водом и сапуном. Контрола бува код мачака је такође важан елемент превенције, како би се смањила колонизација бактеријом у популацији љубимаца.

Тарзан нестао у БиХ: Породица моли за помоћ

Иако бартонелоза у већини случајева није тешка болест, чињеница да долази из наизглед безазлене интеракције са домаћим љубимцем, чини је посебно значајном у свакодневној ветеринарској и медицинској пракси. Едукација власника, хигијенске навике и правилна њега мачака остају основни алати у сузбијању ове тихе, али потенцијално опасне инфекције.а