На прагу смрти скоро сви раде исту ствар, открила је медицинска сестра Марија Синфилд која ради у енглеској болници "Marie Curie", специјализованој за бригу о људима на самрти. Она је истакла да током посљедњих дана дана свог живота већина људи обично дозива своје вољене.
"Ово сам доживјела и у свом личном животу, била сам поред свог оца када је умирао и он је дозивао своју маму и тату као да су били тамо", рекла је ова медицинска сестра.
Синфилдова је истакла да неки људи на самрти умију да изразе жаљење због ствари које нису рекли или урадили. Такође, људи се могу осјећати узнемирено, збуњено и немирно, а што су ближи смрти, то чешће халуцинирају.
Ипак, већина људи на самрти само желе неког са киме би могли да поразговарају. Сједење са члановима породице у тим тренуцима може да смири њихову анксиозност и те посљедње дане на овом свијету учини пријатнијим.
"Како је смрт пацијента ближа, тако имају тенденцију да једу и пију много мање, постају уморнији и знатно успоравају ритам живота, а могу да доживе и озбиљне промјене у свом понашању. Највише времена проводе спавајући. Све то изазива забринутост међу члановима породице, иако је то потпуно нормално", каже Марија.
Пацијенти углавном у посљедњих неколико сати свог живота промјене дисање, каже ова здравствена радница, објашњавајући да оно постаје "плитко, спорије и да може да звучи чак и као нека врста шиштања".
"Понекад када се дисање промијени и особа изгуби свијест и више не може да разговара са породицом, не може да очисти секрет у устима или грлу, па долази до тог звука", објаснила је Синфилд звук шиштања, који највише подсјећа на звук који производи змија, пише NY Post.
