
Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
На први поглед изгледа као сасвим обично дрво, с густим зеленим лишћем и плодовима који подсјећају на мале јабуке.
Међутим, маншинел је толико отрован да његов сок може изазвати тешке повреде коже, плодови озбиљно тровање, а чак и склањање испод његове крошње током кише може завршити болним опекотинама.
Маншинел (Hippomane mancinella), познат и као "дрво смрти", расте на Карибима, у Централној Америци и на југу Флориде. Гинисова књига рекорда прогласила га је најопаснијим дрветом на свијету, пишу Независне новине.
Његова највећа опасност крије се у томе што на први поглед ништа не открива колико је отрован. Плодови су зелени, подсјећају на мале јабуке, а људи који су их пробали описивали су њихов укус као сладак.
Управо због тога маншинел је нарочито опасан за туристе који не познају локалне биљке.
Колико сусрет с овим дрветом може бити опасан, искусила је британска докторка Никола Стрикланд.
Она је 1999. године с пријатељицом боравила на карипском острву Тобаго. Током шетње готово пустом плажом угледале су зелене плодове који су лежали на пијеску, међу кокосовим орасима и мангом.

Ауто-мото
Ауто без возача 868 пута покушао паркирати на исто мјесто
Плодови величине мандарине лежали су испод великог дрвета сребрнкасте коре.
Стрикландова је одлучила да проба један, а исто је учинила и њена пријатељица.
У почетку ништа није указивало на опасност.
"Непромишљено сам загризла плод и учинио ми се пријатно слатким", описала је касније докторка.
Међутим, само неколико тренутака касније обје су осјетиле необично пецкање у устима. Оно се постепено претворило у снажно жарење, праћено боловима и осјећајем стезања у грлу.
Током наредних неколико сати симптоми су се погоршавали. Бол је постао толико јак да готово нису могле гутати чврсту храну, а имале су осјећај као да им нешто стоји у грлу.
Млијеко им је донекле ублажило тегобе, док су алкохолна пића углавном погоршавала бол.
Током наредних осам сати симптоми у устима почели су постепено слабити, али су лимфни чворови на врату постали болни и отечени.
Када су локалном становништву испричале шта су појеле, људи су реаговали ужаснуто и нису могли вјеровати да су се усудиле пробати тако отрован плод.
Своје искуство Стрикландова је 2000. године описала у медицинском часопису British Medical Joural у чланку под насловом "Еатинг а manchineel beach apple".
Докторка је навела да је чак и мала количина сока из плода изазвала оштећења слузокоже уста и једњака, праћена снажним отоком.
Посебно је упозорила на опасност за дјецу, коју би слаткаст мирис и изглед плода могли привући.
Код маншинела нису отровни само плодови.
Његова кора, лишће и гране садрже млијечни сок с изразито надражујућим једињењима. Додир тог сока с кожом може изазвати црвенило, снажно пецкање и пликове који подсјећају на опекотине.
Проблем настаје и када пада киша.
Капљице воде које прелазе преко лишћа и грана могу покупити отровне материје и пренијети их на кожу особе која се склонила испод дрвета.
Забиљежени су случајеви људи који су управо на тај начин задобили болне повреде коже, иако нису непосредно додиривали стабло.
Опасно је и спаљивање његовог дрвета. Дим може озбиљно надражити и повриједити очи, а у тежим случајевима изазвати и привремене сметње вида.
Због тога се на појединим карипским плажама маншинел обиљежава црвеном бојом или упозоравајућим знаковима.
Маншинел припада породици мљечика, а његова отровност повезује се с више хемијских једињења, међу којима су снажно надражујући естери форбола.
Ове материје могу изазвати упалу и оштећења коже и слузокоже.
Иако је дрво стекло репутацију биљке чији један залогај може бити смртоносан, медицинска истраживања показују да тежина тровања зависи од количине унесеног отрова и реакције организма.
У научном часопису "Toxicon" 2019. године објављена је анализа 97 случајева тровања плодовима маншинела, које су француски центри за контролу тровања евидентирали између 2009. и 2017. године.
Најчешћи симптоми били су болови у устима и грлу, болови у стомаку, прољев и надраженост слузокоже.
Међутим, забиљежени су и озбиљнији случајеви.
Код једног пацијента дошло је до отицања гркљана, док је код другог забиљежен успорен рад срца.
Посебно је опасан оток грла јер у тешким случајевима може угрозити дисање.
Аутори истраживања закључили су да тровање плодовима маншинела најчешће изазива болове и надраженост пробавног система, али да конзумирање више плодова може довести до озбиљних компликација које захтијевају хитну медицинску помоћ.
Опасна својства маншинела позната су вијековима.
Према подацима Универзитета Флориде, старосједилачки народи Кариба користили су његов отровни сок за премазивање врхова стријела.
Шпанци су га називали "aрбол де ла муерте", односно "дрво смрти".
Назив маншинел потиче од шпанске ријечи "manzanilla", што значи "мала јабука", управо због изгледа његових плодова.
Занимљиво је да се ово дрво, упркос отровности, некада користило и за израду намјештаја.
Сушењем дрвета смањивала се опасност од контакта са свјежим отровним соком, али је његова обрада и даље захтијевала велики опрез.
Још једна необичност јесте да плодове маншинела могу јести поједине врсте игуана, иако су за људе и многе друге животиње отровни.
Маншинел има важну улогу у природи.
Расте уз обале и у мочварним подручјима, гдје његов коријенов систем помаже стабилизацији тла и заштити обале од ерозије.
Његове густе крошње пружају заклон различитим животињама, а стабла представљају и природну заштиту од вјетра.
На Флориди је маншинел уврштен међу угрожене биљне врсте.
Због тога се на појединим подручјима не уклања, већ се обиљежава како би људи могли избјећи опасан контакт.
Према подацима Универзитета Флориде, маншинел може нарасти до приближно 15 метара, а плодови су обично пречника од два и по до пет центиметара.
За разлику од многих других отровних биљака, код којих су опасни првенствено плодови или сјеменке, готово сваки дио маншинела може изазвати озбиљну реакцију.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Занимљивости
3 ч
0
Занимљивости
1 д
0
Занимљивости
1 д
0
Занимљивости
1 д
0