Истраживачи из Цириха кажу да су развили одрживији и здравији начин прављења чоколаде, грицкалице која је повезана са мастима колико и са емисијом угљеника.
Чоколада се традиционално прави са мањим удјелом зрна какаа, а новим приступом смањује се количина отпада од хране кориштењем више дијелова воћке какаа, од којих поједини служе као заслађивачи.
"У нашем процесу у чоколади се користе само компоненте какао махуна. Слатки укус је упоредив са традиционалном чоколадом, а нутритивна вриједност је побољшана већом количином влакана и смањеним садржајем засићених масних киселина", саопштио је тим који предводи Ким Мишра са Швајцарског федералног института за технологију у Цириху (ETH).
Поред тога, производња ове чоколаде могла би да "смањи кориштење земљишта и потенцијал глобалног загријавања у поређењу са просјечном европском производњом црне чоколаде", наводе научници.
Пошто зрна какаа чине релативно мали дио убраног воћа, површина земљишта и емисије гасова који доприносе ефекту стаклене баште повезане са овом културом су релативно високе, пренијела је агенција ДПА.
"Зато би веће кориштење других дијелова махуне какаа, као што су пулпа и љуска махуне, могло не само да допринесе диверзификацији прихода пољопривредника, већ и да смањи велики утицај на животну средину током фазе узгоја", објавили су истраживачи.
Аутори студије кажу да је, упркос неопходној додатној преради, овај рецепт за чоколаду у просјеку еколошки прихватљивији од конвенционалног.