Православни вјерници данас славе Васкрс, празник који Српска православна црква назива празником над празницима.
Највећи вјерски празник Васкрс славе сви хришћани, јер је тада Исус Христос побиједио смрт и васкрсао међу живе. Својим васкрсењем Исус је људима, како се вјерује, отворио пут у вјечни живот.
На дан Христовог васкрсења са свих звоника православних храмова дуго звоне сва звона и најављују долазак великог празника. Породице са дјецом одлазе на васкршњу службу да би се након тога међусобно поздрављали ријечима "Христос васкрсе" и "Ваистину васкрсе".
За Васкрс су, такође, везани лијепи обичаји у нашем народу.
Домаћица рано буди укућане да се умију водом. Рано се одлази у цркву, на јутрење и Васкршњу литургију, са собом се носе јаја, један дио подијели се по цркви, а други послије богослужења комшијама, пријатељима, рођацима, пред црквом...
Домаћин, по повратку из цркве, први узима једно фарбано јаје, а за њим сви укућани. Затим слиједи једна врста такмичења чије је јаје јаче. Приликом туцања изговара се: "Христос Васкрсе" и "Ваистину Васкрсе". На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело.
Има, међутим, у народној традицији и вјеровања према којима би на овај велики празник обавезно требало избјећи двије ствари. Наиме, вјерује се да никако на овај велики празник не треба – касно да се устаје и касно леже... Вјеровало се, наиме, да то доноси "застој у напретку".
