Деведесетих година прошлог вијека, Пепси је покренуо кампању под називом "Пепси поени", у којој су купци могли сакупљати поене са лименки и флаша, и те поене мијењати за разне награде – мајице, јакне, сунчане наочале... али и, наводно, војни борбени авион Харијер.
У реклами која се емитовала на америчкој телевизији, приказан је тинејџер који на спектакуларан начин долази у школу возећи управо тај авион. На крају рекламе се појављује натпис: "Харијер Џет – 7.000.000 Пепси поена." Иако је реклама била очигледно хумористична, нигдје није било напомене да се ради о шали.
Тада се појавио Џон Леонард, студент из Сијетла, који је ријешио да узме ствар за озбиљно. Уз помоћ инвеститора скупио је новац и послао Пепсију наруџбу – тачно 7 милиона поена, комбинацијом купљених и сакупљених бодова, како би „купио“ обећани авион.
Пепси му је одговорио да се радило о шали и да борбени авион, вриједан око 32 милиона долара, наравно није био стварна награда. Џон није одустао – тужио је компанију због обмањујуће рекламе и тврдио да оглас није садржавао никакву ознаку да је ријеч о сатири или шали.
Случај је 1999. године завршио на суду, који је одлучио у корист Пепсија. Судија је закључио да ниједна разумна особа не би повјеровала да компанија заиста нуди прави војни авион у замјену за поене са сокова, те да реклама није представљала правно обавезујућу понуду.
Ова невјероватна прича годинама касније је постала предмет Нетфликсове документарне серије "Пепси, гдје је мој авион?", која детаљно приказује како су маркетинг, правни систем и добра стара америчка предузимљивост створили један од најнеобичнијих правних случајева у историји оглашавања.
.webp){kind=logo}
