Српска лепиња ушла је међу десет најбољих хљебова у Европи

"Сви састојци за лепињу се одлично комбинују и дају савршену структуру што је и чини тако посебном. Зато не можемо да будемо равнодушни када прођемо поред пекаре и осјетимо њихов мирис", истиче нутриционисткиња Милка Раичевић и додаје да сматра да квалитет зрна пшенице и љубав која се уноси у њено прављење дају јој посебност.

"Ова прича о нашој лепињи, која и заслужује то мјесто, је прича о традицији", каже Милка Раичевић и додаје:

"Лепиња је здрав производ, поготову ако је интегрална, додаје нутриционисткиња, јер у њој добијамо све оно што зрно садржи, све што нам је потребно и што треба да нам да снагу за почетак дана."

Лепиња наравно има и додатке тако да представља комплетан оброк.

"Имате ону чувену мочу коју ми нутриционисти сматрамо да није добра, али и у тој комбинацији имате комплетан оброк. Имате бјеланчевине, скроб и угљене хидрате. Али највећа грешка је ако вам то буде свакодневни оброк. Јер као што треба да уносимо свих седам врста намјерница, тако морамо да мењамо и врсте хљебова", упозорава нутриционисткиња.

Здравље

Нови искорак руских научника у борби против рака

"Хљеб нас је одржао и кроз традицију и хљеб нас је одржао зато што смо чували наше зрневље. И то је оно што стално ми нутриционисти форсирамо, а то је да водите рачуна да једете оно што је са нашег поднебља. За то имамо ензиме", наглашава Милка Раичевић.

У музеју Понишавља у Пироту већ деценијама са посебном пажњом чува се један експонат, раритет у Србији, али и у Европи. У питању је таин, војнички хљеб, умешен давне, 1912. године, који је неколико година заједно са својим власником пролазио ратне голготе.

Име хљеба таин је турског поријекла и значи следовање.

Сваком српском војнику за време ослободилачких ратова од 1912. до 1918. дневно је следовала векна хљеба од 800 грама. Колико је овај хљеб био светиња за српског војника свједочи и чињеница да је обавезни дио униформе била и торбица за хљеб.

Хроника

Мушкарац жени прислонио нож уз врат, свједоци насрнули на полицајце

Ко има таин, тај није гладовао, јер овај војнички хљеб се прави од мјешавине ражаног и бијелог брашна у односу 70 према 30 одсто. Не садржи адитиве и конзервансе, већ природно кисело тијесто које му даје свјежину и које је најважнији састојак овог хљеба. Приликом печења циљ је да се добије што јача корица па таин и до 10 дана може да сачува свјежину.

Изузетно хранљиве вриједности таин је српском војнику могао да обезбеди довољно енергије да издржи све недаће којима је био изложен. Да ли због храњивости или увјерења у магичну моћ хљеба, тек мајка Пироћанца Алекси Здравковића заветовала је сина прије одласка у први Балкански рат да прво следовање хљеба не поједе, већ да га чува. Он га је чувао, сачувао и после шест година вратио се у Пирот жив и здрав.