Многа вјеровања и сујеверја уврежена су у нашем народу, а једно је посебно занимљиво, а везано је за звоњаву коју понекад чујемо у десном уху.
Кад звони у уху, неко покушава нешто да вам поручи или вас неко оговара.
Старија сујеверја кажу да није свеједно које је ухо у питању: ако је десно, могуће је да је неко о вама говорио пакости, а ако је лијево, неко вас је спомињао језиком љубави.
Ако желите да се одбраните од злобника због ког вам звони у десном уху, повуците се за ухо, па би тај могао да се угризе за језик и престане да говори.
Остала сујеверја која и данас практикујемо
Палац подигнут нагоре је знак среће, симбол који представља позитивно виђење неке ситуације или догађаја. За римске гладијаторе то је значило да ће преживјети још један дан, до нове борбе.
Данас је то порука наде или похвале некој особи без пуно ријечи. Иначе, палац као симбол вуче корене од прачовјека, који је примјетио да се бебе обично рађају тако што стискају свој палац, а то се тумачило првим знаком живота.
Један од најбољих начина да избјегнете несрећу су прекрштени прсти. Снага тог ритуала повезује се с временом раних хришћана, који су морали тајно да се састају. Како нису могли јавно да показују симбол крста да их инспирише у молитви, прекрстили би кажипрст и средњи прст да би створили подсјетник на Христову муку.
Кад неко кине, рефлексно одговарамо „Наздравље“ или у неким дијеловима свијета „Бог вас благословио”.
Овај обичај има европске корене јер се у многим дијеловима Европе давно вјеровало да кијањем избацујемо душу из тијела, па благословом особу која је кинула штитимо од смрти.
У вријеме велике куге напад кијања је био знак смрти, па је папа донио наредбу да се људе благослове и да они који кијају морају покрити уста крпом или се окренути на страну.
Због заштите здравих или због тога да душа не побјегне, данас је тешко рећи.
