Ријеч којом се завршава свака молитва је – амин. А она има једноставно значење. Ова ријеч датира из времена првих писаних ријечи и појављује се у најранијим јеврејским списима.
Амин је ријеч која потиче од хебрејске ријечи "амен".
Ова ријеч, изговорена на крају сваке молитве, је једна од ријетких која је остала готово непромијењена од свог настанка.
Преживјела је хиљаде година, а њен облик је само прилагођен на неколико различитих језика, док је значење остало исто.
Ова ријеч датира из времена првих писаних ријечи и појављује се у најранијим јеврејским списима. Њено значење везује се за одобравање и означава нешто што ће се тек догодити.
Превод ријечи амин је – “нека буде тако!”, “Тако је!”.
Амин се користи и да се укаже на то да се неко веома слаже са нечим и у том смислу значи “ваистину, без сумње, неспорно”.
Етимолошки, ова ријеч долази од хебрејског глагола “аман” што се преводи као “оснажити, потврдити”. Међутим, коријен ове ријечи је општесемитски и може се наћи и у арамејском језику којим је говорио и на којем је проповиједао и сам Исус Христ.
У православним јеванђељима се ова ријеч користи чак 77 пута, и то се већином ставља у уста Спаситеља.
Чак и Арапи имају ријеч “амана” која има исто значење и која се претвара у “амин” на исти начин као у хебрејском.
Муслимани ријеч “амин” користе исто као и Јевреји и хришћани: када завршавају молитву.
Многи поборници теозофије, афроцентричних историјских теорија и езотеричног хришћанства сматрају да је ријеч “амин” повезана са египатским богом Амоном који се понекад назива Амен. У једном тренутку Амон се стопио са богом сунца Ра па је постао Амон-Ра; био је у тој форми краљ богова и најважније египатско божанство, трансцендентално, самостворено и ван конкуренције, заштитник сиромашних и централно биће што се тиче личне побожности.
Толико је то далеко отишло да је египатска религија у једном тренутку постала практично монотеистичка, јер су сви остали богови били третирани као Амонове манифестације.
