Свијет у чуду због ватромета усред свемира

Усковитлани близаначки млазеви врелих гасова протежу се на растојању од невјероватних 8 свјетлосних година, што је двоструко веће растојање него од нашег Сунца до нама најближег звезданог система, саопштила је Европска свемирска агенција (ЕСА).

Прегријани гасови који падају на масивну звијезду бивају избачени назад у свемир дуж њене ротационе осе, а моћна магнетна поља сабијају млазеве у уске снопове. Свемирски телескоп Џејмс Веб (НАСА/ЕСА/ЦСА) посматрао је овај спектакл у инфрацрвеном свјетлу. Џиновски млазеви се пробијају кроз међузвездану прашину и гас, стварајући фасцинантне детаље које је једино Веб могао да забиљежи.

Република Српска

Путин: Москва ће дати све од себе да остане лидер у истраживању свемира

Веб је забиљежио млаз усковитланих гасова, налик бренеру, који избија из монструозне звијезде у фази вулканског раста.

Протежући се на 8 свјетлосних година, дужина ове звездане ерупције је приближно двоструко већа од удаљености између нашег Сунца и оближњег система Алфа Кентаури. Величина и снага овог посебног звезданог млаза, познатог као Схарплесс 2-284 (скраћено Сх2-284), чине га ријетком појавом, кажу истраживачи.

Млаз јури кроз свемир брзином од више стотина хиљада километара на час. Централна протозвезда, 10 пута тежа од нашег Сунца, налази се на удаљености од 15.000 свјетлосних година, у спољним дијеловима наше галаксије.

Откриће телескопа Веб било је случајно.

- Прије овог посматрања, нисмо ни знали да тамо постоји масивна звијезда са оваквом врстом супер-млаза. Тако спектакуларан излив молекуларног водоника из масивне звијезде је риједак у другим регионима наше галаксије - рекао је Ју Ченг са Националне астрономске опсерваторије Јапана, водећи аутор студије објављене у Тхе Астропхyсицал Јоурнал.

(информер)