Свим љубитељима кромпира – печеног, прженог, куваног, пиреа, динстаног – који су забринути да ли њихово омиљено поврц́е утиче и на њихову фигуру и на здравље, нова студија објављена у научном часопису „Јоурнал оф Нутритионал Сциенце“ открива да кромпир може бити много здравији него што смо мислили
Истраживачи са Бостонског универзитета проучавали су податке 2.523 учесника, процењујуц́и њихове навике у исхрани током времена, са циљем да схвате да ли редовна конзумација кромпира може довести до кардиометаболичких болести као што су гојазност, хипертензија, дијабетес, итд.
Студија
Стручњаци су почели да прикупљају податке о навикама у исхрани људи старијих од 30 година, колико и какву врсту кромпира конзумирају од 1971. године. Статистике добијене анализама показују да је 36% испитаника преферирало печени кромпир, 28% пржени, 14% пире и само 9% кувано. Истовремено са горе наведеним подацима, истраживачи су такође посматрали еволуцију здравља учесника током година.
Резултати
У случајевима здравих одраслих особа, примјец́ено је да конзумација четири или више шољица кромпира (пржених или не) недељно није повезана са здравственим проблемима у вези са кардиоваскуларним системом. Поред тога, они који су јели кромпир, чак и помфрит, али су се трудили да редовно вјежбају и систематски избјегавају црвено месо, имали су мање шансе да развију имају високе вриједности триглицерида.
"Није изненађујуц́е што кромпир није повезан са болестима попут дијабетеса, високог крвног притиска или повишених триглицерида, јер је потпуно непрерађена храна. Он је поврц́е које садржи квалитетне угљене хидрате и влакна. Кромпир средње величине је добар извор калијума, електролита који доприноси нормалном функционисању мишиц́а, кардиоваскуларног и нервног система“, објашњава Дон Џенсон, дијететичар и нутрициониста специјализована за исхрану и здравље.
Како објашњава стручњак, кромпир сам по себи не изазива осјец́ај нездравог оброка, јер у великој мјери зависи од начина припреме, али и прилога који ц́ете комбиновати са њим.
