У ноћи између суботе и недјеље 30. марта казаљке на сату помјерамо један сат уназад, а то значи да ћемо те ноћи спавати један сат краће, али дан ће трајати дуже.
Љекари упозоравају да помјерање часовника може имати и негативне посљедице по здравље, јер многи грађани тада осјећају умор, поспаност, мрзовољност, главобољу, пад концентрације па чак и расијаност.
Сат помјерамо два пута годишње - посљедњег викенда у марту прелазимо на љетње, док посљедњег викенда у октобру почиње зимско рачунање времена.
Многа истраживања су утврдила да помјерање сата доноси умор, стрес, поспаност, депресију, појачан апетит, а повезује се и са срчаним тегобама, повећањем броја саобраћајних несрећа, повреда на раду, медицинских грешака и опште смртности становништва.
Спец. опште медицине др Радмила Шехић каже за Курир да промјена ритма и сама промјена активности утиче на нервни систем, прије свега аутономни који је независан од наше воље.
- Неки људи тих дана кажу да се осјећају мало мрзовољније, имају благо изражен пад концентрације, главобоље, несаницу, осјећај зебње, мање су толерантни... Присутан је осјећај умора и неиспаваности - објашњава др Шехић и додаје:
- Неки могу имати осјећај убрзаног срчаног рада и треперења у грудима, па се уплашити, али то су само адаптогени моменти, када се организам навикава на оно што му је наметнуто. Важно је рећи да се организам брзо прилагођава. Некоме је потребан један дан, а неком недјељу дана, али све те потенцијалне тегобе су пролазног карактера - каже Шехићева и додаје да да би, ако се ништа здравствено значајно не догађа, требало да се понашамо нормално, одмарамо колико организам тражи и придржавамо здравих навика.
