Како да лакше поднесете промјене времена

Ова недјеља је започела са прољећним температурама, иако су од прољећа удаљени још мјесец и по дана. У наредним данима нас очекује знатно отопљавање, док је наредне недјеље превиђен поновни пад живе у термометру у односу на ову недјељу.

Како можемо да помогнемо себи и прилагодимо организам временским условима:

"Када се вријеме мијења, уморни смо, а не можемо да спавамо, кад пада киша, боли нас глава, а кад дува вјетар, раздражљиви смо и нервозни. Посљедице времена посебно осјећају особе које болују од неких хроничних болести срца и крвотока, дисајних органа, астме, реуме и артритиса. Симптоми се тих болести усљед утицаја времена, а посебно наглих промјена и екстремних климатских догађаја, нагло погоршавају. Поред хроничних болесника и код здравих особа које су осјетљиве на промјену времена – метеоропата, могућа је појава метеоропатских реакција.

Поједине особе су раздражљиве и имају промјене расположења усљед проласка фронталног система, појачаног јужног и југоисточног вјетра, док на особе које осјећају болове у мишићима утиче изражени пред пролазак фронталних система, нарочито хладног фронта, при повећаној влази у ваздуху.

Опрез са срчаним и психичким тегобама, могућа нервоза, главобоља и раздражљивост

Дан прије скока температуре ваздуха за око пет степени се, према биометеоролошкој прогнози, очекује даље побољшање биометеоролошких прилика за већину хроничних болесника. Опрез се и даље савјетује асматичарима. Од метеоропатских реакција могућа је безразложна нервоза. У саобраћају је неопходан повећани опрез.

"Очекивана биометеоролошка ситуација у уторак 12. децембра може изазвати уобичајене тегобе код већине хронично обољелих. Опрез се савјетује срчаним и психичким болесницима. Главобоља и раздражљивост су могуће метеоропатске реакције", поручују биометеоролози РХМЗ.

Стручњаци поручују да се треба припремити на промјене времена и уз временску, треба пратити и биометеоролошку прогнозу.

Посљедице промјене времена

"Када се вријеме мијења, уморни смо, а не можемо да спавамо, кад пада киша, боли нас глава, а кад дува вјетар, раздражљиви смо и нервозни. Посљедице времена посебно осјећају особе које болују од неких хроничних болести срца и крвотока, дисајних органа, астме, реуме и артритиса. Симптоми се тих болести усљед утицаја времена, а посебно наглих промјена и екстремних климатских догађаја, нагло погоршавају. Поред хроничних болесника и код здравих особа које су осјетљиве на промјену времена – метеоропата, могућа је појава метеоропатских реакција."

Рецимо, главобоља се јавља због нагле промјене температуре и њене изражене дневне промјене, као што је случај сада, са разликом од око 10 до 15 степени, када се биљежи пролазак фронта и значајна разлика ваздушног притиска, и ако је појачан хладни вјетар.

Поједине особе су раздражљиве и имају промјене расположења усљед проласка фронталног система, појачаног јужног и југоисточног вјетра, док на особе које осјећају болове у мишићима утиче изражени пред пролазак фронталних система, нарочито хладног фронта, при повећаној влази у ваздуху.

Малаксалост се јавља због утицаја времена при топлом и влажном времену и пред промјену времена, при ниском ваздушном притиску.

Ране реакције и појачане тегобе

Како су стручњаци објаснили организам осјећа промјену времена и прије него што се наоблачи или засија сунце. Реакције се јављају од четири до 48 сати прије промјене времена.

Промјена времена може утицати значајно и на расположење, смањење енергије и радних способности, поспаност, несаницу и друго.

Хронични болесници при одређеним временским условима имају појачане тегобе, нарочито при наглој промјени времена. Овакви временски услови су опасни за срчане болеснике и особе са варирајућим крвним притиском, цереброваскуларне болеснике, они су осјетљиви на нагли прелаз из топлог у хладно вријеме, особе које имају осјетљив нервни систем, осјећају погоршање здравља због чешћих пролазака атмосферских фронтова и појачаног јужног и југоисточног вјетра, астматичари осјећају тегобе усљед повећане влаге у ваздуху – појава магле, падавина.

Љекари савјетују да због дневног раста температуре и осцилација у времену, неопходна уравнотежена исхрана са пуно воћа и поврћа. Потребно је циркулацију крви да подстицати наизмјеничним туширањем хладном и топлом водом или масажном рукавицом, а код озбиљнијих тегоба обавезно се треба обратити лљкару, док хронични болесници морају да узимају прописану терапију.