Љутња није само непријатно осјећање, већ може значајно да утиче и на наше физичко и психичко здравље.
Када су искуства љутње пречеста, сувише интензивна, трају предуго или нису пропорционална догађају који га покреће, емоција може имати проблематичне ефекте на наше благостање и наше здравље.
- Бијес је дио одговора на борбу, смрзавање или бјекство у коме надбубрежне жлијезде преплављују тијело хормонима стреса, као што су адреналин и кортизол - објашњава др Рејмонд Чип Тафрате, клинички психолог и професор.
Доживљавамо физиолошке ефекте као што су убрзани откуцаји срца и висок крвни притисак. Тијело се физички припрема за борбу да би се одбранило или побјегло од опасности. Иако је овај систем одговора на стрес у нашем тијелу еволуирао да би нас заштитио, у већини случајева, не треба нам додатно појачање енергије да бисмо се изборили са оним што изазива наш бијес.
Ево неких здравствених ефеката бијеса које би требало да знамо:
Бијес стресира срце
Доживљај бијеса покреће тијело да ослобађа хормоне стреса, који временом могу утицати на здравље срца. Истраживања показују да бијес (чак и тренутна љутња мјерена промјенама у изразу лица) доводи до промјена у срцу које погоршавају способност мишића да пумпа крв, што може довести до високог крвног притиска и накнадних компликација (као што су болести срца, срчани удар, мождани удар, и метаболички синдром). Шансе да имате аритмије су веће у временима када сте љути или под стресом. То је зато што адреналин, који се повећава када сте љути, може изазвати електричне промјене у срцу.
Бијес повећава ризик од срчаних удара
Докази такође сугеришу да је бијес посебно повезан са већим ризиком од срчаног удара. У систематском прегледу који је разматрао студије са укупно скоро четири хиљаде учесника из више од педесет медицинских центара у Сједињеним Државама, истраживачи су открили више од двоструко повећање броја срчаних удара у року од два сата након избијања бијеса.
Љутња може пореметити варење
Многа истраживања показују да су мозак и цријева у сталној комуникацији и утичу једни на друге. Једна улога нашег аутономног нервног система (који регулише невољне тјелесне процесе) је да помаже у регулисању варења. Али то може бити поремећено када тијело пређе у режим борбе, што се може десити као одговор на стрес.
Превише љутње омета ментално здравље
Бити у стању љутње може утицати и на ментално здравље. Истраживања показују да је љутња често повишена код емоционалних поремећаја, као што су анксиозност и депресија, и повезана је и са лошијим симптомима и са мањим одговором на лијечење. Бијес (посебно продужена љутња) такође може утицати на нашу концентрацију и обрасце размишљања, што може утицати на наше односе и способност стварања веза.
Љутња може покварити сан
Показало се да људи који се боре да контролишу свој бијес или се чешће осјећају љути имају лошији сан. Истраживања сугеришу да осјећај љутње повећава психичко узбуђење и ментални немир, што отежава могућност да заспимо.
