Јавност је недавно потресла вијест о смрти Саше Поповића, оснивача и креативног директора "Гранд продукције", који је преминуо у 71. години након кратке и тешке болести.
Према доступним информацијама, узрок његове смрти био је карцином желуца, који је откривен у узнапредовалом стадијуму.
Поповић се посљедњих неколико мјесеци лијечио од рака на познатој клиници у Паризу.
Карцином желуца настаје усљед сложеног процеса у којем се здраве ћелије желучане слузокоже постепено трансформишу у малигне. Овај процес може трајати годинама и често пролази незапажено, јер у раним фазама не изазива значајне симптоме.
Развој карцинома обично почиње хроничним оштећењем слузокоже, које може да буде посљедица различитих фактора, укључујући инфекцију бактеријом Хеликобактер пилори, дуготрајну упалу (хронични атрофични гастритис), присуство преканцерозних промјена као што су интестинална метаплазија и дисплазија, али и генетску предиспозицију.
Осим тога, исхрана богата димљеном, сољеном и прерађеном храном, као и дуготрајна изложеност нитритима и нитратима из конзервисане хране, може да повећа ризик од настанка болести.
Још један важан фактор у развоју карцинома желуца је гастроезофагеална рефлуксна болест, горушица, нарочито ако доводи до хроничног оштећења доњег дијела једњака и желуца. Дуготрајна употреба нестероидних антиинфламаторних лијекова, аспирина и ибупрофена, такође, може да оштети желучану слузокожу, стварајући повољне услове за настанак тумора.
Код неких људи, карцином желуца може да буде повезан и са генетском предиспозицијом. Насљедни облик болести повезан је са мутацијама у гену CDX1, који је одговоран за производњу протеина важних за нормално функционисање ћелија. Особе са породичном историјом карцинома желуца или других малигнитета дигестивног тракта могу да буду у већем ризику.
Процес малигне трансформације најчешће започиње оштећењем ДНК ћелија желудачне слузокоже, што доводи до њихове неконтролисане диобе. Временом, те ћелије стварају тумор који може да расте и шири се у околна ткива, лимфне чворове и удаљене органе. Због тога се карцином желуца често дијагностикује тек у узнапредовалим фазама, када је већ дошло до метастаза, а шансе за изљечење значајно су смањене.
Нема симптома
Недостатак симптома у раној фази истиче подмуклост ове болести. Некарактеристични симптоми су разлог због којег ово озбиљно обољење у почетку често пролази непримијећено.
Каснији симптоми, који се обично јављају када болест узнапредује, могу обухватати нагли и необјашњив губитак тежине, жутило коже и беоњача (жутица), често повраћање, отежано гутање, присуство крви у столици…
Стрес као узрок рака желуца
Мада узрок настанка карцинома желуца није у потпуности разјашњен, постоје фактори ризика који могу да повећају вјероватноћу развоја ове болести.
Иако стрес сам по себи није директан узрок карцинома желуца, све је више доказа да хронични стрес може да игра значајну улогу у његовом развоју. Дуготрајна изложеност стресу доводи до повећаног лучења хормона као што су кортизол и адреналин, који могу да утичу на рад дигестивног система и ослабе имуни одговор организма.
Један од механизама кроз који стрес може да допринесе развоју карцинома желуца, јесте његов утицај на желучану киселину. Особе које су под сталним стресом често пате од повећане киселости, што може да доведе до хроничног гастритиса, оштећења слузокоже и повећане склоности ка инфекцији Хеликобактеријом.
Поред тога, људи који су под хроничним стресом често прибјегавају нездравим навикама, као што су неправилна исхрана, прекомјерно конзумирање алкохола, пушење и узимање велике количине кафе, што додатно оштећује желучану мукозу и повећава ризик од туморских промјена.
Исхрана богата димљеном, сољеном и конзервисаном храном, такође, може да допринесе оштећењу слузокоже желуца.
Истраживања су показала да стрес може да утиче и на имуни систем, смањујући способност организма да открије и елиминише оштећене или канцерогене ћелије у раним фазама.
Иако стрес сам по себи не може да изазове карцином, може да створи повољне услове за развој малигнитета, нарочито у комбинацији са другим факторима ризика. Управо зато је важно контролисати стрес, водити рачуна о здравом начину живота и редовно обављати прегледе, како би се потенцијалне промејне у желуцу откриле на вријеме.
Ширење путем крви и лимфе
Дијагноза карцинома желуца обично се поставља путем ендоскопије, гдје се уводи танка цијев са камером кроз уста до желуца како би се видјеле промјене на слузокожи. Током овог поступка могуће је узети биопсију сумњивог ткива ради хистопатолошке анализе.
Додатне дијагностичке методе укључују компјутеризовану томографију (ЦТ) и магнетну резонанцу, којим се може процијенити проширености болести и присуства метастаза.
Карцином желуца се често шири путем лимфног и крвотока, а најчешће метастазира у јетру због њене богате васкуларизације.
Лимфни чворови, посебно око желуца, али и удаљенији чворови попут Сент Вирховог чвора у лијевој надкључној јами, честа су мјеста на којима метастазира карцином желуца.
Ширење тумора по трбушној дупљи и перитонеуму, може да доведе до асцитеса (нагомилавања течности у трупу).
На плућима се рјеђе налазе метастазе карцинома желуца, али није немогуће ширење хематогеним путем. Метастазе у костима, такође, нису честе, али се могу јавити у узнапредовалим стадијумима.
Код жена, канцер желуца може да метастазира у јајнике, што се назива Крукенбергов тумор.
Метастазе често значе узнапредовалу болест са лошијом прогнозом, јер у тим случајевима лијечење постаје палијативно, фокусирано на ублажавање симптома и побољшање квалитета живота.
Методе лијечења
Лијечење карцинома желуца зависи од стадијума болести, општег здравственог стања пацијента и других индивидуалних фактора. У раним фазама, хирургија може бити метода избора.
Хемиотерапија и радиотерапија се користе за смањење тумора прије операције или за контролу симптома у узнапредовалим стадијумима.
Циљана терапија и имунотерапија, су нове терапијске опције, које дјелују на специфичне молекуларне мете у туморским ћелијама.
Специфичне клинике у Паризу, попут Институт Кири и Густав Роусy, познате су по примјени најновијих терапија и мултидисциплинарном приступу лијечењу рака желуца. Ове институције пружају персонализоване планове лијечења који комбинују различите терапијске методе како би се постигао најбољи могући исход за пацијента.
Прогноза карцинома желуца зависи од стадијума у тренутку дијагнозе, пише "Политика".
