Више од 10,6 сати дневног сједења повећава ризик од срчане инсуфицијенције и кардиоваскуларне смрти.
Сједентарни начин живота повећава ризик од најчешћих срчаних болести, чак и код особа које испуњавају препоручене смјернице за вјежбање, открива нова студија.
Студија истраживача из академског система здравствене заштите "Мас џенерал Бригам" (Масс Генерал Бригхам), која је објављена у медицинском часопису "Јоурнал оф тхе Америцан Цоллеге оф Цардиологy", наглашава да једноставно уклапање у тренинг након дугог дана сједења можда неће бити довољно да се супротстави штетним ефектима сједентарног начина живота на здравље срца.
Налази су открили да продужено вријеме сједења повећава ризик од срчаних болести, посебно од срчане инсуфицијенције и смрти узроковане кардиоваскуларним болестима. Замјена сједења другим активностима знатно смањује ове ризике.
Студија је открила и да испуњавање препоручених нивоа умјерене до снажне физичке активности можда није довољно да се смањи кардиоваскуларни ризик ако прекомјерно сједење остане дио свакодневног живота.
"Многи од нас већину свог будног дана проводе сједећи, и иако постоји много истраживања која подржавају важност физичке активности, знали смо релативно мало о потенцијалним посљедицама од превише сједења, осим нејасне свијести да би то могло бити штетно", рекла је главна ауторка студије Езимамака Ајуфо, сарадница за кардиологију у систему здравствене заштите "Мас џенерал Бригам".
"Ризик је остао чак и код људи који су били физички активни, што је важно, јер многи од нас сједе и мисле да, ако можемо да изађемо напоље на крају дана и урадимо неку вјежбу, можемо да га уравнотежимо."
Налази студије и здравствени ризици
Езимамака Ајуфо и њен тим анализирали су податке 89.530 појединаца из Биобанке Уједињеног Краљевства. Они су посматрали повезаност између дневног времена проведеног у сједењу и будућег ризика од четири уобичајена кардиоваскуларна обољења:
- атријалне фибрилације;
- срчаног удара;
- срчане инсуфицијенције;
- смрти од кардиоваскуларних узрока.
Тим је користио алгоритам машинског учења за класификацију седентарног понашања.
Сједење дуже од 10,6 сати повећава ризик од 4 болести срца
Открили су да седентарно понашање повећава ризик од све четири врсте срчаних болести, са ризиком од 40 до 60 одсто од срчане инсуфицијенције и кардиоваскуларне смрти када се сједи више од 10,6 сати дневно а мимо сати који се проводе у спавању.
Многи негативни ефекти сједентарног понашања су постојали чак и међу оним појединцима који су имали више од 150 минута препоручене умјерене до снажне физичке активности недјељно.
Наиме, иако је студија открила да се ризик од атријалне фибрилације и срчаног удара углавном може елиминисати бављењем физичком активношћу, вишак ризика од срчане инсуфицијенције и кардиоваскуларне смрти могао би се само дјелимично надокнадити физичком активношћу.
Важност скраћења времена сједења
"Наши подаци подржавају идеју да је увијек боље мање сједити и више се кретати како би се смањио ризик од срчаних обољења, и да је избјегавање прекомјерног сједења посебно важно за смањење ризика од срчане инсуфицијенције и кардиоваскуларне смрти", рекао је коаутор студије Шан Куршид, електрофизиолог.
Истраживачки тим се нада да ће ови налази помоћи у информисању и стварању будућих смјерница и напора јавног здравља. Они би жељели да будуће студије намијењене предвиђању ризика тестирају ефикасност интервенција јавног здравља које помажу људима да смање број сати које проводе сједећи и виде како то утиче на здравље кардиоваскуларног система.
Планирају и да прошире ово истраживање како би истражили утицај сједентарног понашања на низ других болести и на дуже временске периоде.
"Вјежбање је важно, али се чини да је избјегавање прекомјерног сједења посебно важно", истакао је један од аутора студије, др Патрик Елинор, доктор медицине, кардиолог и директор центра за срце у Општој болници у Масачусетсу.
