Колико оброка дневно је права мјера?

Зато је данашња исхрана базирана на превише уља, шећера, соли и адитива, а премало влакана, минерала и витамина, што никако не иде у прилог здравој тјелесној тежини и здрављу у цјелини.

Постоји безброј изговора за стање у данашњој исхрани, али ако тражите изговор, то значи да не желите рјешење. Вријеме је да одстраните рђаве навике које вас ограничавају. Не чекајте да због болести будете приморани на то.

У исхрани постоје многе предрасуде због којих можда имате и знатно виши БМИ него што бисте жељели. Оне дјелују тако што нас чине робовима навика, које су наравно штетне и којих треба да се ослободите. Лоше навике проистекле из предрасуда се лако елиминишу, довољно је само да ставите прст на чело и добро се замислите о овоме.

Када једете (а нисте на дијети) станите чим осјетите да сте се заситили, а не онда када осјетите да сте пуни. Знате ли онај осјећај када вам је стомак пун? Нема особе која се добро осјећа у том тренутку. Ако сте пуни, значи, направили сте грешку у исхрани, па немојте то учинити опет.

Имајте редовне оброке. Пет оброка на дан је право рјешење. Распоредите праву количину праве хране тако да се не преједате и да имате довољно енергије цијели дан. Не једите оброк када је „згодно”, већ када је потребно. Једите на три–четири сата. Тада ћете јести када сте гладни, а не када вам је досадно и нећете се прејести.

Ако сте гојазни, вјероватно су вам порције превелике. Нађите неке мање тањире и из њих једите, тако ћете и психолошки схватити да вам не треба толико хране. Желудац је величине песнице. Не очекујте да у њега убаците 10 пута више хране без икаквих негативних посљедица.

Ако редовно једете више хране, желудац вам се може проширити и навикнути вас да увијек једете пуно хране. Ако се навикнете да једете мало, неће се проширити и брже ћете се заситити. Уз прт оброка не треба вам толико обилан ручак.

Не прескачите доручак! Пробудите метаболизам ујутро адекватним доручком, јер ћете тако спријечити да прегладните и послије се преједете. Спречите негативне посљедице које прескакање оброка носи, имаћете већи радни елан и менталну концентрацију на оно што радите, а као посљедица продуктивност ће вам бити већа.

Паметни послодавци знају за ову чињеницу. Не једите „џанк фуд”. Не насједајте на фенси дијете из часописа и бапске приче о томе шта гоји. Вашем тијелу су потребне све групе намирница: угљени хидрати, бјеланчевине и масти. Употријебите пирамиду исхране као водич.

Оно што је најслађе – нису слаткиши. Наравно да колаче, торте, сладолед и чоколаду можете појести с времена на вријеме, али не стално. Ако волите слатко, истражите цијели свијет воћа у безброј начина: свјеже воће, воћне салате, цеђени сокови, компоти…

Не уносите калорије из пића. Пијте воду, обичну или киселу, оне увијек имају нула калорија. Газирана пића гоје, немају никакву нутритивну вриједност, нити ћете бити сити. Пијте је и када помислите да сте гладни, јер се може десити да сте у ствари жедни, а не гладни. Ако вам је укус воде бљутав, додајте врло мало лимуновог сока.

Једите полако, једите мале залогаје. Добро сажваћите храну. Док дође сигнал из мозга да више нисте гладни, може проћи 15–20 минута, па не журите са јелом. Тада нећете претјерати са количином хране.

Промијените мото „једем када пожелим” новим „једем када треба, а вјежбам када пожелим”.