Често сами себи скраћујемо живот и урушавамо здравље на несвјесне начине. Примјена лијекова на „своју руку“, неконтролисани стрес, само су дио лоших навика које слабе наш имуни систем и на крају скраћују и животни вијек. Старење је неизбјежно и често оптерећено хроничним болом, кардиоваскуларним болестима, падом когнитивних способности, слабијом покретљивошћу. Сви ови „симптоми старења“ могу да се у битној мјери ублаже добрим навикама.
Страх од превентивних прегледа
Др Хетхер Витсон са "Duke Aging Center" у Сјеверној Каролини наводи да су страх од превентивних прегледа, мамографије, колоноскопије, вакцинације, неки од начина на које сами себи скраћујемо живот.
– Ни ауто не траје дуго ако га не одржавамо. У односу на здравствено стање, историју болести, генетску предиспозицију, старост, љекар опште праксе може да нам предочи најбољи план превентивних прегледа за нас – каже Витсон.
Усамљеност
Човјек је социјално биће, а често сами себи скраћујемо живот лошим избором партнера и пријатеља. Конфликти или недостатак довољно квалитетних односа са другим особама, често подижу крвни притисак, стварају и физички осјећај мучнине и на тај начин урушавају психичко и физичко здравље.
– Дружење са људима, позитиван став, чувају наше когнитивне функције и пружају могућност да у добром друштву славимо рођендане и у деветој деценији живота – сматра др Лее Линдуист, шеф геријатрије са "Northwestern Medicine" у Чикагу.
Непријатне и претјерано нервозне особе из нашег окружења могу да своју анксиозност и нервозу пренесу и на нас, додаје др Линдуист. Докторка објашњава да су многе особе током изолације усљед епидемије ковид 19 нарушиле здравље.
– Моји пацијенти од 90 и неку годину сваки дан се буде са плановима за дружење. Нормално је да се са старењем сужава круг наших пријатеља, баш зато је битно да изађемо у неки клуб, упишемо часове плеса, страног језика, сликања, шивења, можда баш тамо пронађемо особу са којом за почетак сигурно дијелимо слична интересовања – саветује Линдуист.
Узимање лијекова на своју руку
Лијек који помаже нашем комшији, неће увијек бити добар избор и за нас, наглашавају љекари. Прескакање прописане терапије, узимање лијека на „своју руку“, честе су грешке које урушавају здравље.
– Лијек који пијемо у 50. години живота неће нам можда бити потребан и када будемо имали 80 година – сматра др Линдуист.
Могуће је да ће примјена неких лијекова бити праћена нежељеним ефектима, у исто вријеме стално се развијају нове групе лијекова од којих ћемо можда имати више користи. Савјет је да се о свему посавјетујемо са одабраним љекарем.
Мањак физичке активности
Сједелачки начин живота један је од најчешћих начина на који сами себи скраћујемо живот.
– Када би постојале таблете које могу да замијене физичко вјежбање, многи здравствени радници би остали без посла. Вјежбање контролише шећер, притисак, тјелесну тежину, подиже расположење. Добро је за све виталне органе – истиче Витсон.
Недовољна физичка активност један је од фактора ризика који може да нам скрати животни вијек. Шетња је најједноставнија вјежба која се савјетује свима барем 30 минута дневно. Препорука је најмање 150 минута умјерене физичке активности или 75 минута интензивног вјежбања сваке недјеље.
Пушење
Пушење је и даље јак фактор ризика за развој карцинома плућа, хроничне опструктивне болести плућа, кардиоваскуларних болести. Никотин ствара јаку зависност, па је у таквој ситуацији често веома тешко рећи „не“ цигаретама.
Постоје, ипак, удружења, школе за одвикавање од пушења на којима можемо да размијенимо искуства са особама, које хоће да оставе пушење. Ове радионице су и праве прилике да добијемо и љекарски савјет и сазнамо „мале трикове“ уз које ћемо лакше пребродити могуће кризе и оставити цигарете.
Нездрав начин исхране
Нездрав начин исхране је, поред пушења, чест узрок многих хроничних болести. Добро избалансирана и здрава исхрана пружа виталност и у старијем животном добу, помаже нам да избјегнемо многе болести. Већина стручњака савјетује медитерански начин исхране богат воћем, поврћем, рибом, цјеловитим житарицама, уз мале количине јаја и млијечних производа.
– Уочава се да је старијим особама некада веома тешко да промијене погрешан начин исхране. Здраве навике се стварају у дјетињству и млађем животном добу, али никад није касно да покушамо барем постепено да мијењамо лош начин исхране – каже др Линдуист.
Недовољно сна
Већина особа у развијеним земљама свијета спава мање од препоручених 7 или 8 сати. Др Витсон каже да се мањак квалитетног ноћног сна доводи у везу са развојем деменције и болетима срца, слабим одговором на стрес.
– Прекомјерна поспаност током дана, хркање, епизоде слип апнеје, могу да буду разлози јаког умора, битно је да се о свему посавјетујемо са љекаром – каже др Витсон.
Уколико се тешко успављујемо потребно је да избјегавамо кофеин и обилне оброке у касним вечерњим сатима. Битно је да настојимо да идемо на спавање увијек у одређено вријеме.
Лоша контрола стреса
Стрес је разлог који многи пацијенти наводе као узрок болести. Тешко је некада избјећи стрес на послу и у породици.
– Људи као врста имају одговор на стрес који и није увијек јасна физичка пријетња – објашњава Витсон.
Животиње стресно реагују када их неко лови или када траже воду. Када задовоље своје потребе стрес код њих нестаје.
– Ми као људи стресно реагујмо и у ситуацијама које нису никаква физичка пријетња за нас. Анксиозне особе у стању сталног ишчекивања да ће се нешто лоше догодити, иако реално нема опасности, развијају стање хроничног стреса који исцрпљује имуни систем и чини нас лакшим „плијеном“ бактерија, вируса и болести које могу да скрате животни вијек – објашњава Витсон.
(е-клиника)
