Дуго сједење може довести до тога да овај мишић постане неактиван, што може узроковати бол и друге проблеме у тијелу.

Главни узрок овог синдрома је недостатак физичке активности. Иако није формално дијагностикован, овај проблем се односи на поремећаје тетиве глутеуса медиуса и може бити повезан са болним стањима у куку и леђима.

Шта узрокује "синдром мртве задњице"?

Синдром мртве задњице настаје због слабости глутеусних мишића, посебно глутеус медиус (мишић задњице).

Главни узрок је седентарни начин живота, када мишићи постану "лијени", што доводи до болова у куку, кичми и кољенима.

Превише сједења може изазвати стезање флексора кука (група мишића који омогућавају савијање кука), чиме се оптерећују екстензори кука.

Слабост глутеус медиус мишића утиче на стабилност карлице, што може изазвати бол и несклад у ходу. Мишићи постају уморни и не могу поднијети оптерећење, што доводи до болова и повреда.

Како се осјећа "синдром мртве задњице"?

Синдром мртве задњице изазива бол у куку, посебно са стране, који може бити хроничан и исцрпљујући.

Особе са овим стањем често осјећају умор у куковима, а бол може подсјећати на бол изазван уклијештеним нервом.

Када се јављају болови?

Болови се јављају при пјешачењу, пењању степеницама и лежању на страни. У неким случајевима, бол може ометати спавање.

Болови су обично тупог карактера, а притисак на подручје кука може изазвати додатну нелагодност.

Која група људи је посебно угрожена?

"Синдром мртве задњице" најчешће погађа раднике који дуго сједе, али и особе са смањеном покретљивошћу због болести, повреда или опоравка од операције.

Ово стање се такође јавља код спортиста, посебно тркача који не практикују тренинге снаге или вјежбе за побољшање равнотеже.

Овај синдром се углавном појављује код особа средњих година, чешће код жена него код мушкараца.

Просјечна старост пацијената је око 54 године, а већина има индекс тјелесне масе који је у категорији прекомјерне тежине.

Како спријечити "синдром мртве задњице"?

Недостатак физичке активности може довести до овог синдрома, али циљане вјежбе које побољшавају равнотежу мишића, снагу језгра и правилну покретљивост могу га спријечити.

Др Тамбар савјетује више кретања, коришћење стола за стајање умјесто сједења и свакодневно бављење физичком активношћу.

Др Џонсон препоручује вјежбе попут преклопа, хода у преклопу, бочног подизања ногу, чучњева и искорака три до четири пута нед‌јељно како би се ојачали глутеални мишићи.

Преклоп је вјежба која подразумијева савијање трупа унапријед док су ноге у равни, с циљем истезања доњег дијела леђа и задњих мишића ногу. Важно је користити правилну форму како би се избјегли погрешни обрасци покрета. Почните са 2-3 сета по 10 понављања и постепено повећавајте оптерећење.

Редовно устајање од стола је кључно за здравље леђа и кукова. 

Препоручује се подсјетник да устанете и помјерите се или истегнете сваких 20 минута.

Како се лијечи "синдром мртве задњице"?

Лијечење укључује физикалну терапију, примјену корикостероидних ин‌јекција, терапију ударним таласима, а у озбиљнијим случајевима, операцију. Кључ је д‌јеловати одмах јер проблем напредује ако се не лијечи, преноси Курир.

Пратите нас и путем Вибера